(ФОТО) РУКЕ ГАРАВЕ, ОБРАЗ ЧИСТ Милисав из Осонице краљ ћумура, влада права јагма за "робом" из камених кућица које се пуше
ИВАЊИЦА: Данас је ћумурана у Србији све мање а један од ретких који је остао веран овом старом занату је Милисав Златић из ивањичког села Осоница.
Он свакодневно обавља овај тежак посао, који мало ко сада жели да ради. Он се бави производњом ћумура, користећи отпадно дрво из своје стругаре како би створио квалитетан дрвени угаљ који се користи у роштиљницама, печењарама и домаћинствима широм земље.
- Посао јесте напоран, руке су прљаве, али образ ми је чист," каже за РИНУ Милисав, који са поносом истиче да све ради поштено и сопственим трудом.
Процес прављења ћумура траје најмање две недеље. Најпре се ћумурана пуни дрветом и пали, а затим се у наредних седам дана одржава жар, контролишу вентили и додаје материјал.
- Након тога, ћумурана се хлади још неколико дана пре него што се угаљ пакује у џакове од 15 килограма. Тај завршни део посла је најтежи – прашина и гареж прекривају све, али нема одустајања. Некад се деси да у пола ноћи морам да дођем и затворим вентиле. Ако закасним, сав труд пропада, дрво изгори у пепео," објашњава он.
И поред свега, Милисав успева да опстане на тржишту. Цена ћумура тренутно се креће између 900 и 950 динара по џаку од 15 килограма, а прошле године достизала је и 10 евра за мање количине.
- Од овог посла може да се заради, посебно ако се користи отпадно дрво уместо техничког, које има вишу вредност. Зарада зависи од тржишта – некад је потражња већа, некад мања, али увек се може продати цела количина. Некад по вишој, некад по нижој цени, али посао је константан, каже Милисав.
Овај вредни Осоничанин истиче да би отпадно дрво могао да меље и за пелет, али му је исплативије да га претвори у ћумур. Користи искључиво тврдо дрво, попут букве и јасена, јер оно даје најквалитетнији производ.
Поносан је на традицију коју чува и нада се да ће ћумаране у ивањичком крају ипак остати и одолети модерном времену, које полако брише старе српске занате.