СРПСКИ ПАРЛАМЕНТАРЦИ У СТРАЗБУРУ Тања Мишчевић о напретку ЕУ интеграција, Бранко Ружић се заложио ДА ВЛАДА СРБИЈЕ ПРИЗНА ОПРАВДАНОСТ захтева студената

Током састанка говорило се о приступним преговорима и односу Србије и ЕУ, дијалогу Београда и Приштине, владавини права, демократији и слободи изражавања, као и о ситуацији у Србији након трагедије у Новом Саду, која је покренула  блокаде и протесте.

Састанком Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање (ПОСП) ЕУ-Србија, који чине посланици Србије и ЕП, заједно су председавали председавајући делегације Народне скупштине Србије Милимир Вујадиновић и председавајући делегације ЕП за односе са Србијом Лукас Фурлас.

Фурлас је рекао да је уверен да је право место за Србију у оквиру европске породице и да верује да постоји заједничка воља да се Србија задржи на путу приступања ЕУ, док је Вујадиновић нагласио да је чланство Србије у ЕУ њен најважнији спољнополитички приоритет и да у том погледу не постоје у великој мери разлике међу политичким партијама.

Министарка за европске интеграције Србије Тања Мишчевић говорила је о напретку по питању отварања Кластера 3, Плану раста за Западни Балкан и реформској агенди, као и плану Србије до 2026. године и поручила да је "рад на реформској агенди показао да можемо да ускладимо домаће право са правом ЕУ до краја 2026. године".

Она је додала и да би почетком марта требало да буде донета одлука о чланству Србије у јединственом систему плаћања у еврима.

Већина представника ЕУ институција је током састанка истакла да је ЕУ потребна Србији, као и Србија ЕУ, и позвала Србију да искористи замах у процесу проширења и спроведе потребне реформе.

У име пољског председавања Савету ЕУ обратио се председавајући Радне групе за проширење Савета ЕУ Павел Лацки, а у име Европске комисије шеф јединице за Србију и тзв. Косово при Генералном директорату за проширење и источно суседство Јири Плецити.

Они су нагласили да напредак у владавини права и нормализација односа са Приштином настављају да одлучују о свеукупном темпу приступних преговора Србије и позвали Србију да појача напоре за уклађивање са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ.

Лацки је рекао да је пољско председавање посвећено процесу проширења са свим партнерима, укључујући са Србијом и додао да то значи потенцијално отварање кластера, а када је реч о протестима у Србији, нагласио је да се слобода окупљања мора заштити и мирно спроводити.

Посланица Савеза војвођанских Мађара у Народној скупштини Србије Елвира Ковач указала је на то како 38 месеци није отворен нови кластер упркос четири препоруке Европске комисије да је Србија технички за то спремна и оценила да је Србија жртва геополитичке ситуације.

Истовремено је нагласила да је Србија усклађена 61 одсто са спољном и безбедносном политиком ЕУ и навела да је у плану да Србија усклади законодаство са законодавством ЕУ до 2026. године.

Ковач је, такође, позвала на смиривање тензија у Србији и да се "све што се дешава на улицама Београда, Новог Сада и других градова врати у институције" и оценила да "дијалог без тога није могућ".

Народна посланица опозиционог Зелено-левог фронта Биљана Ђорђевић рекла је да Србија мора да буде земља где ће институције радити посао и да ће онда бити сјајна чланица ЕУ.

"Данашњи грађани који то захтевају су најбољи Европљани које можете имати", рекла је Ђорђевић.

Посланик ЕП Томислав Сокол изнео је низ критика на рачун Србије, међу којима и по питању положаја мањина, док је посланица ЕП са листе владајуће мађарске партије Фидес из странке Савеза војвођанских Мађара Анамарија Вичек рекла да ЕУ може да буде поносна на приступ Србије према националним мањинама.

Она је додала и да је у српском парламенту заступљена опозиција, за разлику од ЕП, где постоји "санитарни кордон" за одређене политичке групације.

Посланик Социјалистичке партије Србије Бранко Ружић рекао је да је процес европских интеграције решење за већину изазова са којима се Србија суочава и оценио да би Влада Србије требало да призна да су захтеви студената, како је рекао, оправдани, добро засновани и важни.

"Моје мишљење је да би Влада Србије требало да призна да су захтеви студената оправдани, добро засновани и важни. Борба против корупције, поштовање владавине права и јачање институција су основни принципи којима би требало да останемо потпуно посвећени, и зато би требало да дамо приоритет решавању тих питања и ценимо што су студенти иста та кључна питања ставили у први план", рекао је Ружић.

Током састанка поједини посланици су критиковали и план за рударење литијума у Србији.

Сутра ће у Стразбуру бити одржан други дан састанка Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање ЕУ-Србија, на којем би требало да се разговара о економском развоју, усклађивању са заједничком спољном и безбедносном политиком "као покретачем европских интеграција Србије", као и дијалогу Београда и Приштине који се води уз посредовање ЕУ.