ПОЧИЊЕ ЕНЕРГЕТСКА САНАЦИЈА ЗГРАДА У 14 ГРАДОВА Ево колико ће објеката добити субвенције за топлију зиму
Тренутно свега 27 одсто домаћинстава прикључених на систем даљинског грајања у Србији плаћа топлотну енергију према утрошку.
Како је прелазак на наплату по потрошњи законска обавеза у нашој земљи, важно је прво енергетски обновити бројне стамбене зграде.
Највећи потрошачи енергије су објекти изграђени између седамдесетих и осамдесетих година и греју се на даљинске системе. Само у Београду постоји трећина таквих зграда.
Због тога је Министарство рударства и енергетике покренуло велики пројекат енергетске санације зграда, а први радови се очекују на пролеће 2026.
Они ће подразумевати радове на спољним деловима објеката (изолација зидова и крова, таваница у подрумима, заједничке светларнике), уградњу термостатских вентила и делилаца топлоте, интервенције у подстаници итд.
Како су за ЕУправо зато навели из Министарства, у програму учествује 14 градова - Београд, Нови Сад, Крагујевац, Пирот, Ужице, Врање, Трстеник, Чачак, Краљево, Неготин, Ниш, Нови Пазар, Панчево и Зрењанин.
Најмање 700 зграда би требало да буде обновљено на овај начин.
"Избор је зависио и од величине система даљинског грејања и интересовања грађана тако да се највише стамбених заједница очекивано пријавило у Београду где је изабрано око 340 стамбених заједница, у Новом Саду око 130, Панчеву 50 и Крагујевцу око 40", саопштили су за наш портал.
Након енергетских прегледа биће израђени елаборати енергетске ефикасности и припремљене финансијске понуде за стамбене заједнице.
Услов за коришћење субвенција (у износу од 50 одсто вредности радова) је да стамбене заједнице прихвате финансијску понуду, а коначан број зграда које ће бити енергетски саниране кроз Јавни ЕСЦО пројекат зависиће и од укупно расположивог буџета.
Како смо раније писали, бесповратним средствима финансира се рад консултаната, затим сви енергетски прегледи, сачињавање студија и елабората енергетске ефикасности, као и 50 одсто инвестиције.
Преосталих 50 одсто вредности инвестиције, грађани ће отплаћивати кроз рачун за грејање у периоду од осам до десет година.
Какве услове су зграде морале да испуне да би се нашле на списку за обнову?
На јавном позиву су могле да учествују стамбене заједнице чији објекти имају употребну дозволу или су уписани у катастар непокретности и прикључени су на систем даљинског грејања.
Одлуку о томе доноси скупштина станара двотрећинском већином. Такође, минималан број пријављених за сваку заједницу је три, а објекти под заштитом споменика културе нису могли да учествују, објашњавају из Министарства рударства и енергетике.
Приоритет су имале зграде са већом специфичном потрошњом и већим процентом станара који су гласали за учествовање у програму.
Како ће изгледати енергетски прегледи зграда?
Консултанти пре обиласка зграде преко управника прикупљају податке о објекту, а након тога се у заједничком обиласку сакупљају и остале неопходне информације.
На основу њих се онда израђује прорачун потребних енергија за грејање и хлађење као и колика би била очекивана уштеда у енергији и новцу након енергетске санације.