ОПАСАН ВИРУС СЕ НЕ ПОВЛАЧИ Епидемија морбила у Србији ТРАЈЕ већ годину дана, а овај град је највеће жариште!

Стручњаци, епидемију каква је ова са морбилима памте само још из 2017. године. А овог пута, случајева морбила бележени су и прошлог лета, када су температуре биле у плусу, 40 степени.

Званична статистика показује да су у току прошле године, закључно са 30. новембром (подаци за децембар још нису обављени) у нашој земљи морбиле потврђене код 694 особа. Највише случајева регистровано је у Новом Пазару.

Број оболелих у Новом Пазару по месецима

јул 2024 - 92

август - 88

септембар - 79

октобар - 96

новембар - 137

Овај град месецима уназад је највеће жариште када се гледају свеукупни подаци о броју оболелих у Србији од почетка 2024. године, иако је епидемија у њему пријављена 7. маја.

Након Рашког округа, у који спада Нови Пазар, највише оболелих је затим имао Београд са 104 заражене особе, а потом Јужнобанатски округ 10.

Директор Завода за јавно здравље у Новом Пазару примаријус мр сц мед др Шефадил Спахић најпре објашњава за "Блиц" да оно што се десило у фебруару прошле године је једна очекивана ситуација, с обзиром на развијеност антивакциналног лобија на овим просторима.

- Имали смо велики отпор родитеља да вакцинишу своју децу, а посебно смо имали врло низак проценат правовремено вакцинисане деце. Наишао је вирус морбила, који је јако контагиозан, и који је имао добру популацију невакцинисане деце - каже др Спахић и наводи да су у јануару имали један, два случај али да је било и дана кад нису имали ниједан случај.

"Преслишавајући" клиничку слику оболелих, наводи да је срећа да су све биле блаже, осим две компликације које су биле хоспитализоване.

Све док се не подигне обухват, проблем ће да се јавља

Др Спахић каже да се оваква епидемија не памти од 2017. и 2018. године, која је исто дуго трајала, а тада је да подсетимо регистровано око 5.800 оболелих. Тада је било и преминулих особа, међу којима је било четворо деце млађе од 5 година.

И у 2023. години смо имали 50 оболелих.

Наш саговорник напомиње, да ће овај проблем да се јавља све док се не буде подигао обухват вакцинације MMR вакцином на најмање 95 одсто, колико је неопходно да се избегне епидемија.

Да би до тога дошла, у Новом Пазару је покренуто низ акција, како би се, пре свега, најпре родитељи освестили.

- У том погледу, имали смо низ састанака са школским установама. Имали смо низ едукативних састанака са педијатрима. Радили смо одређене радионице да обучимо педијатре на који начин треба комуницирати са родитељима који неће да вакцинишу своју децу, имали смо састанке са локалном самоуправом, са невладиним организацијама, школским управама, са средствима јавног информисања, са верским заједницама на који начин да нам помогну, са школским установама, на који начин да се уписују деца која нису вакцинисана у предшколске установе, на који начин да поступамо са родитељима који одбијају једну законску регулативу. Пре два дана смо анкетирали око 600 таквих родитеља - наводи он.

Страх родитеља

На радионицама су могли да чују од родитеља да њихов страх потиче из средстава јавног информисања и са друштвених мрежа да су те вакцине штетне.

- Прво сматрају да вакцина није одговарајућа, затим су добили информације да је аутизам везан за њих, а онда и стерилитет и низ других проблема који могу да угрозе здравље те деце - наводи др Спахић и упозорава:

- Циљ нам је да послушамо сваког родитеља. Следеће недеље ћемо обићи и шест приватних обданишта. Јер, све док се не постигне колективни имунитет 96, 98 одсто онда ће се јављати ти проблеми.Ми сад имамо боље резултате, повећали смо број вакцинисане деце за 13,2 одсто а морам да кажем и да је већи број случајева био захваљујући и добром пријављивању педијатара, праћења сваког случаја, праћења контаката. такође, урађена ј ревизија свих картона, па сада знамо свако невакцинисано дете и шаљемо позиве њиховим родитељима да се одазову вакцинацији.

Према његовим речима, сама епидемиолошка ситуација са малим богињама, код сваког родитеља треба да пробуди сумњу да се баш оне можда нису појавиле код детета ако има макулопапулозну оспу и повећану температуру, а карактеристична је и плачна маска.

- То су први знаци. Мале богиње почињу симптомима који су слични прехлади, а карактеристична међу тим првим знацима је, такозвана плачна маска, односно појава коњуктивитиса - истакао је прим. др Спахић, директор Завода за јавно здравље у Новом Пазару, који подсећа да свако болесно дете, било да се ради о малим богињама, или неком другом вирус, треба да буде изопштено из колектива.

Морбиле у Србији од 6. фебруара

Први случај оболевања у овој сезони од морбила потврђен је у Србији 6. фебруара код дечака у Београду, чија се мајка најпре заразила у иностранству. С тим у вези Београд је најпре пријавио епидемију, у другом делу године је одјавио, а затим је опет пријавио 19. децембра.

Мале богиње (морбиле) једна су од најзаразнијих вирусних инфекција, код које се прве тегобе испољавају тек за 7 до 18 дана. Узрокује их вирус малих богиња - Меаслес вирус, а ради се о РНК вирусу који припада роду Morbillivirus и фамилији Paramyxoviridae, а извор инфекције је оболела особа. У блиском контакту са њом оболи 9 од 10 осетљивих особа.

Вирус се задржава у ваздуху 2 сата

Вирус малих богиња може да остане у ваздуху и на површинама још око 2 сата пошто инфицирана особа напусти просторију.

Доктор Ивана Беговић Лазаревић, начелник Јединице за имунизацију Градског завода за јавно здравље у Београду објаснила је да се морбиле преносе директним контактом са оболелом особом - путем пољупца, руковања, путем ваздуха респираторним капљицама које емитује оболела особа као што су кашаљ и кијање, а ретко индиректним путем преко свеже контаминираних предмета.

- Инкубација, односно период од момента уласка вируса у организам до појаве првих симптома, траје 7 до 18 дана. Након тога долази до појаве повишене телесне температуре, секреције из носа, кашља и конјунктивитиса - водњикаве, црвене очи, отечени капци. Набројани симптоми трају 2 до 4 дана, након чега долази до скока телесне температуре, преко 40 степени и појаве макулопапулозне оспе. Она се прво појављује на лицу, иза ушију и на врату, а затим се шири на труп и екстремитете - објаснила је раније др Беговић Лазаревић за "Блиц здравље".

Према њеним речима, оболела особа је заразна последњег дана инкубације, када још нема тегобе - 4 дана пре избијања оспе и 4 дана након избијања оспе.

Компликације код 30 одсто оболелих

Компликације услед оболевања од малих богиња јављају се код око 30 одсто оболелих. Њихова учесталост зависи од узраста, али и од других предиспонирајућих фактора.

Поред деце млађе од 5 година, тежа клиничка слика и компликације чешће су код одраслих особа старијих од 20 година, као и код особа са различитим стањима ослабљеног имунитета.

- Компликације су чешће код деце млађе од 5 година и одраслих особа старијих од 20 година. То су запаљење плућа (пнеумонија), запаљење средњег уха, дијареја, запаљење мозга и губитак вида - наводи наша саговорница.

Запаљење плућа се јавља код сваке 20. оболеле особе и око 60 одсто случајева смртних исхода настаје управо због ове компликације.

Сваки хиљадити болесник добија запаљење мозга, и на 1000 оболелих са овом компликацијом долази до смртног исхода.

Све компликације малих богиња

упала средњег уха јавља се код 6 до 8 од 100 оболелих особа

дијареја се јавља код 6 од 100 оболелих

упала плућа се јавља код 1 до 6 од 100 оболелих

запаљење мозга се јавља код 1 од 1000 оболелих

субакутни склерозирајући паненцефалитис, веома тешка компликацију која се јавља неколико година након инфекције

Симптоми малих богиња

јављају се 7 до 18 дана од заразе, уласка вируса у организам

повишена телесна температура

секреција из носа

кашаљ

конјунктивитис - водњикаве, црвене очи, отечени капци

макулопапулозна оспе - прво на лицу, иза ушију и на врату, затим се шири на труп и екстремитете

Једина ефикасна превентивна мера, која доводи до стварања солидног и дуготрајног, доживотног имунитета јесте вакцинација MMR вакцином, али обухват мора да буде 95 одсто.

Она се даје у две дозе. Прва доза се даје у другој години живота, када дете има од 12 до 15 месеци. Друга доза се даје у 7. години живота, у оквиру припрема за полазак у школу.

Претходне, 2023. године у Србији је дијагностиковано 50 случајева морбила, од којих је 94 одсто било невакцинисано.

Проценат вакцинисаних MMR вакцином

2005. - 96 одсто

2006. - 96 одсто

2007. - 97 одсто

2008. - 96 одсто

2009. - 96 одсто

2010. - 96 одсто

2011. - 97 одсто

2012. - 90 одсто

2013. - 93 одсто

2014. - 86 одсто

2015. - 84 одсто

2016. - 81 одсто

2017. - 85,2 одсто

2018. - 93,4 одсто

2019. - 88 одсто

2020. - 78 одсто

2021. - 74,8 одсто

2022. - 81,3 одсто

2023. - 84,5 одсто

Србија Данас/Блиц