OPASAN VIRUS SE NE POVLAČI Epidemija morbila u Srbiji TRAJE već godinu dana, a ovaj grad je najveće žarište!

Stručnjaci, epidemiju kakva je ova sa morbilima pamte samo još iz 2017. godine. A ovog puta, slučajeva morbila beleženi su i prošlog leta, kada su temperature bile u plusu, 40 stepeni.

Zvanična statistika pokazuje da su u toku prošle godine, zaključno sa 30. novembrom (podaci za decembar još nisu obavljeni) u našoj zemlji morbile potvrđene kod 694 osoba. Najviše slučajeva registrovano je u Novom Pazaru.

Broj obolelih u Novom Pazaru po mesecima

jul 2024 - 92

avgust - 88

septembar - 79

oktobar - 96

novembar - 137

Ovaj grad mesecima unazad je najveće žarište kada se gledaju sveukupni podaci o broju obolelih u Srbiji od početka 2024. godine, iako je epidemija u njemu prijavljena 7. maja.

Nakon Raškog okruga, u koji spada Novi Pazar, najviše obolelih je zatim imao Beograd sa 104 zaražene osobe, a potom Južnobanatski okrug 10.

Direktor Zavoda za javno zdravlje u Novom Pazaru primarijus mr sc med dr Šefadil Spahić najpre objašnjava za "Blic" da ono što se desilo u februaru prošle godine je jedna očekivana situacija, s obzirom na razvijenost antivakcinalnog lobija na ovim prostorima.

- Imali smo veliki otpor roditelja da vakcinišu svoju decu, a posebno smo imali vrlo nizak procenat pravovremeno vakcinisane dece. Naišao je virus morbila, koji je jako kontagiozan, i koji je imao dobru populaciju nevakcinisane dece - kaže dr Spahić i navodi da su u januaru imali jedan, dva slučaj ali da je bilo i dana kad nisu imali nijedan slučaj.

"Preslišavajući" kliničku sliku obolelih, navodi da je sreća da su sve bile blaže, osim dve komplikacije koje su bile hospitalizovane.

Sve dok se ne podigne obuhvat, problem će da se javlja

Dr Spahić kaže da se ovakva epidemija ne pamti od 2017. i 2018. godine, koja je isto dugo trajala, a tada je da podsetimo registrovano oko 5.800 obolelih. Tada je bilo i preminulih osoba, među kojima je bilo četvoro dece mlađe od 5 godina.

I u 2023. godini smo imali 50 obolelih.

Naš sagovornik napominje, da će ovaj problem da se javlja sve dok se ne bude podigao obuhvat vakcinacije MMR vakcinom na najmanje 95 odsto, koliko je neophodno da se izbegne epidemija.

Da bi do toga došla, u Novom Pazaru je pokrenuto niz akcija, kako bi se, pre svega, najpre roditelji osvestili.

- U tom pogledu, imali smo niz sastanaka sa školskim ustanovama. Imali smo niz edukativnih sastanaka sa pedijatrima. Radili smo određene radionice da obučimo pedijatre na koji način treba komunicirati sa roditeljima koji neće da vakcinišu svoju decu, imali smo sastanke sa lokalnom samoupravom, sa nevladinim organizacijama, školskim upravama, sa sredstvima javnog informisanja, sa verskim zajednicama na koji način da nam pomognu, sa školskim ustanovama, na koji način da se upisuju deca koja nisu vakcinisana u predškolske ustanove, na koji način da postupamo sa roditeljima koji odbijaju jednu zakonsku regulativu. Pre dva dana smo anketirali oko 600 takvih roditelja - navodi on.

Strah roditelja

Na radionicama su mogli da čuju od roditelja da njihov strah potiče iz sredstava javnog informisanja i sa društvenih mreža da su te vakcine štetne.

- Prvo smatraju da vakcina nije odgovarajuća, zatim su dobili informacije da je autizam vezan za njih, a onda i sterilitet i niz drugih problema koji mogu da ugroze zdravlje te dece - navodi dr Spahić i upozorava:

- Cilj nam je da poslušamo svakog roditelja. Sledeće nedelje ćemo obići i šest privatnih obdaništa. Jer, sve dok se ne postigne kolektivni imunitet 96, 98 odsto onda će se javljati ti problemi.Mi sad imamo bolje rezultate, povećali smo broj vakcinisane dece za 13,2 odsto a moram da kažem i da je veći broj slučajeva bio zahvaljujući i dobrom prijavljivanju pedijatara, praćenja svakog slučaja, praćenja kontakata. takođe, urađena j revizija svih kartona, pa sada znamo svako nevakcinisano dete i šaljemo pozive njihovim roditeljima da se odazovu vakcinaciji.

Prema njegovim rečima, sama epidemiološka situacija sa malim boginjama, kod svakog roditelja treba da probudi sumnju da se baš one možda nisu pojavile kod deteta ako ima makulopapuloznu ospu i povećanu temperaturu, a karakteristična je i plačna maska.

- To su prvi znaci. Male boginje počinju simptomima koji su slični prehladi, a karakteristična među tim prvim znacima je, takozvana plačna maska, odnosno pojava konjuktivitisa - istakao je prim. dr Spahić, direktor Zavoda za javno zdravlje u Novom Pazaru, koji podseća da svako bolesno dete, bilo da se radi o malim boginjama, ili nekom drugom virus, treba da bude izopšteno iz kolektiva.

Morbile u Srbiji od 6. februara

Prvi slučaj obolevanja u ovoj sezoni od morbila potvrđen je u Srbiji 6. februara kod dečaka u Beogradu, čija se majka najpre zarazila u inostranstvu. S tim u vezi Beograd je najpre prijavio epidemiju, u drugom delu godine je odjavio, a zatim je opet prijavio 19. decembra.

Male boginje (morbile) jedna su od najzaraznijih virusnih infekcija, kod koje se prve tegobe ispoljavaju tek za 7 do 18 dana. Uzrokuje ih virus malih boginja - Measles virus, a radi se o RNK virusu koji pripada rodu Morbillivirus i familiji Paramyxoviridae, a izvor infekcije je obolela osoba. U bliskom kontaktu sa njom oboli 9 od 10 osetljivih osoba.

Virus se zadržava u vazduhu 2 sata

Virus malih boginja može da ostane u vazduhu i na površinama još oko 2 sata pošto inficirana osoba napusti prostoriju.

Doktor Ivana Begović Lazarević, načelnik Jedinice za imunizaciju Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu objasnila je da se morbile prenose direktnim kontaktom sa obolelom osobom - putem poljupca, rukovanja, putem vazduha respiratornim kapljicama koje emituje obolela osoba kao što su kašalj i kijanje, a retko indirektnim putem preko sveže kontaminiranih predmeta.

- Inkubacija, odnosno period od momenta ulaska virusa u organizam do pojave prvih simptoma, traje 7 do 18 dana. Nakon toga dolazi do pojave povišene telesne temperature, sekrecije iz nosa, kašlja i konjunktivitisa - vodnjikave, crvene oči, otečeni kapci. Nabrojani simptomi traju 2 do 4 dana, nakon čega dolazi do skoka telesne temperature, preko 40 stepeni i pojave makulopapulozne ospe. Ona se prvo pojavljuje na licu, iza ušiju i na vratu, a zatim se širi na trup i ekstremitete - objasnila je ranije dr Begović Lazarević za "Blic zdravlje".

Prema njenim rečima, obolela osoba je zarazna poslednjeg dana inkubacije, kada još nema tegobe - 4 dana pre izbijanja ospe i 4 dana nakon izbijanja ospe.

Komplikacije kod 30 odsto obolelih

Komplikacije usled obolevanja od malih boginja javljaju se kod oko 30 odsto obolelih. Njihova učestalost zavisi od uzrasta, ali i od drugih predisponirajućih faktora.

Pored dece mlađe od 5 godina, teža klinička slika i komplikacije češće su kod odraslih osoba starijih od 20 godina, kao i kod osoba sa različitim stanjima oslabljenog imuniteta.

- Komplikacije su češće kod dece mlađe od 5 godina i odraslih osoba starijih od 20 godina. To su zapaljenje pluća (pneumonija), zapaljenje srednjeg uha, dijareja, zapaljenje mozga i gubitak vida - navodi naša sagovornica.

Zapaljenje pluća se javlja kod svake 20. obolele osobe i oko 60 odsto slučajeva smrtnih ishoda nastaje upravo zbog ove komplikacije.

Svaki hiljaditi bolesnik dobija zapaljenje mozga, i na 1000 obolelih sa ovom komplikacijom dolazi do smrtnog ishoda.

Sve komplikacije malih boginja

upala srednjeg uha javlja se kod 6 do 8 od 100 obolelih osoba

dijareja se javlja kod 6 od 100 obolelih

upala pluća se javlja kod 1 do 6 od 100 obolelih

zapaljenje mozga se javlja kod 1 od 1000 obolelih

subakutni sklerozirajući panencefalitis, veoma teška komplikaciju koja se javlja nekoliko godina nakon infekcije

Simptomi malih boginja

javljaju se 7 do 18 dana od zaraze, ulaska virusa u organizam

povišena telesna temperatura

sekrecija iz nosa

kašalj

konjunktivitis - vodnjikave, crvene oči, otečeni kapci

makulopapulozna ospe - prvo na licu, iza ušiju i na vratu, zatim se širi na trup i ekstremitete

Jedina efikasna preventivna mera, koja dovodi do stvaranja solidnog i dugotrajnog, doživotnog imuniteta jeste vakcinacija MMR vakcinom, ali obuhvat mora da bude 95 odsto.

Ona se daje u dve doze. Prva doza se daje u drugoj godini života, kada dete ima od 12 do 15 meseci. Druga doza se daje u 7. godini života, u okviru priprema za polazak u školu.

Prethodne, 2023. godine u Srbiji je dijagnostikovano 50 slučajeva morbila, od kojih je 94 odsto bilo nevakcinisano.

Procenat vakcinisanih MMR vakcinom

2005. - 96 odsto

2006. - 96 odsto

2007. - 97 odsto

2008. - 96 odsto

2009. - 96 odsto

2010. - 96 odsto

2011. - 97 odsto

2012. - 90 odsto

2013. - 93 odsto

2014. - 86 odsto

2015. - 84 odsto

2016. - 81 odsto

2017. - 85,2 odsto

2018. - 93,4 odsto

2019. - 88 odsto

2020. - 78 odsto

2021. - 74,8 odsto

2022. - 81,3 odsto

2023. - 84,5 odsto

Srbija Danas/Blic