ДОКТОРКА ОБЈАСНИЛА Ево како ХПВ вирус прераста у карцином грлића материце ШТА ПОДРАЗУМЕВА СКРИНИНГ И КОЛИКО ЈЕ ВАЖАН

У већини случајева, ХПВ инфекција се природно, захваљујући имунитету, елиминише из организма. Међутим, не треба заборавити да је ХПВ инфекција главни узрок рака грлића материце код жена.
Рак грлића материце је свуда у свету препознат као озбиљан јавноздравствени проблем. Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" је прошле године регистровао 1.300 новооболелих жена од рака грлића материце, а 500 жена је преминуло од ове малигне болести. Како би се подигла свест о карциному грлића материце, у Војномедицинској академији (ВМА) је одржан национални симпозијум о дијагностици и превенцији ове злоћудне болести, а на којем је говорила и докторка Александра Пикула, специјалиста гинекологије и акушерства у Гинеколошко-акушерској клиници "Народни фронт".
- Са више од 1.300 новооболелих и приближно 500 умрлих жена, рак грлића материце је други водећи узрок оболевања и четврти је узрок умирања од рака међу нашом женском популацијом. Србија је 2002. године имала највећу инциденцу рака грлића материце у Европи (27,3 на 100. 000 становника). Сада на четвртом месту (23,8 на 100.000 жена), после Румуније, Бугарске и Литваније. Инциденца је двоструко већа од просечне стопе инциденце у Европи (10,6 на 100.000) - истакла је на почетку симпозијума др Александра Пикула.

Високоризични типови ХПВ-а коју узрокују рак грлића материце
Инфекција хуманим папилома вирусима је сада већ добро познат узрок карцинома грлића материце.

- Нарочито, типови ХПВ 16 и 18 одговорни су за 70 одсто свих случајева рака грлића материце широм света. Међутим, не смемо заборавити ни остале типове ХПВ-а високог ризика, који такође доводе до преканцероза и карцинома грлића материце, као што је тренутно случај у Србији где су водећи по учестаности типови ХПВ 31 и 51, то показују искуства из наше свакодневне праксе, тако да не морају само типови 16 и 18 да буду одговорни за овај карцином - нагласила је др Пикула, те додала:
- Остали вируси узрокују отприлике 10 одсто карцинома грлића материце, али не треба заборавити и да за осталих 20 одсто случајева код нису одговорни вируси - такозвани карциноми грлића материце ХПВ-независни. Иначе, већина сексуално активних особа у свом животу је заражена вирусом бар једном у животу и сматра се да је тренутно на планети заражено између 70-80 одсто популације.

Подела ХПВ инфекција:
Према трајању инфекције:

Акутна инфекција – 80 одсто
Перзистентна инфекција
Према цитолошким променама: Латентна инфекција продуктивна инфекција
- Већина инфекција је успешно елиминисана у периоду до две године. Акутна инфекција подразумева да организам са компетентним имунитетом елиминише инфекцију, у преко 80 до 90 одсто случајева, у временском периоду између 6 месеци до 2 године. Све после две године се сматра перзистентном инфекцијом - објашњава др Пикула.
Инфекција може бити латентна, што значи да постоји и не даје никакве промене на ћелијама и ткивима.

- Али, може бити и продуктивна, када кажемо да је изазвала промене од Е6 и Е7 секвенци генома вируса и да су се инкорпорирале у ДНК стем ћелија. Уколико ХПВ инфицира те ћелије, може да се деси да иде у правцу дисплазије. И уколико траје дуже од две године, значи уколико не дође до елиминације инфекције, уз помоћ фактора ризика - а то су пушење, имунокомпромитованост организама, промискуитет, дугогодишња употреба контрацептива која у неком смислу доводи до стимулације канцерогенезе - може да доведе до развоја преканцероза и инвазивног карцинома грлића материце у одређеном временском периоду.
- Различите су процене за тај временски период, неки истраживачи кажу да је то од 5 до 10 година, или од 5 до 20, а некад то може бити непредвидљиво биолошко функционисање вируса и огромна масивна инфекција вирусима, која може, нажалост, брзо да доведе до развоја микроинвазије или инвазије - истиче др Пикула.

Врсте карцинома грлића материце:
Сквамоцелуларни карцином (80-90 одсто)
Аденокарцином (10-20 одсто)
Примарна превенција рака грлића материце
Вакцинација
Едукација
Постоје 3 врсте ХПВ вакцине:

Двовалентна вакцина (Cervarix) - штити од ХПВ типова 16 и 18
Четворовалентна (Гардасил) - штити од ХПВ типова 6, 11, 16 и 18
Деветовалентна (Гардасил 9) - штити од ХПВ типова 6, 11, 16, 18, 31, 33, 45, 52 и 58.
- У примарну превенцију, којом би сви требало да се бавимо, спадају првенствено вакцинација и здравствено просветљење, односно едукација првенствено лекара. Када је реч о ХПВ вакцини, код нас је доступна девотовалентна вакцина Гардасил 9, и најбоље је вакцинисати децу између 11-13. године, обично је то 7. разред основне школе - наводи др Пикула.

Секундарна превенција - скрининг
Према речима докторке Пикуле, рак грлића материце је "идеална" болест за скрининг из неколико разлога:

Карактеристична прогресија преинвазивних промена.
Дуг период претклиничких фаза болести.
Лака доступност прегледу грлића материце.
Ефикасни и једноставни тестови за детекцију промене.
Лако лечење почетних промена.

Међутим, статистика показује да четири од пет жена којима је дијагностикован рак нису биле тестиране у претходних 5 година.

Шта подразумева скрининг?
Како објашњава докторка, скрининг је масовно позивање циљне популације без симптома на тестирање и тумачење тестова, са циљем да се идентификују особе под високим ризиком за настанак малигне болести, праћено контролом квалитета и извештавањем, односно постојањем регистра за рак.

- Опортуни скрининг подразумева да се свакој жени која се јави код гинеколога у дом здравља, уради се и ПАПА брис). Овај начин се примењује од 1968. године. Организовани скрининг подразумева да се већи обухват популације постиже позивањем на личне адресе или телефоном на тачно одређене заказане термине код изабраног гинеколога, уз јасно одређену контролу квалитета на свим нивоима. Скрининг је у практичном смислу, инструмент примарне превенције и према томе, требало би да се ради у домовима здравља - каже др Пикула.

Који тестови могу да се користе у скринингу карцинома грлића материце?
Цитолошки преглед бриса грлића материце – Папаниколау тест
ХПВ тестирање
Колпоскопски преглед
Хистопатолошки преглед биопсије грлића материце и/или ендоцервикалне киретаже, којим се дефинитивно верификује постојање малигне болести.
Шема за скрининг Папа теста
- Уколико је нормалан налаз Папаниколау теста, тест би требало поновити једном у три године. Отприлике, то је негде од 2013. године наш водич добре праксе. Национални програм за скрининг, нажалост, још увек немамо. Од 21. године живота треба једном у три године да се уради Папаниколау тест. Али, увек је важан индивидуалан приступ сваком пацијенту, а то значи да чак и уколико је нормалан налаз, саветујемо жени да дође за годину дана, јер често се дешава да ако га кажете да дође за три године, она ће доћи за пет или седам година, преноси Блиц.рс.