СРПСКА ЧОКОЛАДА у Русији кошта ЗНАТНО МАЊЕ! Србин у шоку: Зашто су "Најлепше жеље" произведене у Србији ЈЕФТИНИЈЕ у Новосибирску него у Београду
Недавно је један Србин, боравећи у руском граду Новосибирску, открио да је његова омиљена чоколада "Најлепше жеље", произведена у Србији, тамо знатно јефтинија него код куће.
Док у Србији кошта 239 динара, у Новосибирску се иста чоколада могла купити за само 138,9 динара, што је за читавих 100 динара мање.
- Српска чоколада је јефтинија у Русији. Цена је за 100 динара нижа него у Србији, иако је прешла више од 5.000 километара - изјавио је изненађени купац.
Ипак, ово није јединствен случај. У наставку вам појашњавамо како се заправо одређује цена производа.
Цена производа или услуге, осим што зависи од понуде и потражње, такође је под утицајем неколико других кључних фактора, међу којима је и маржа, која је врло важан елемент у формирању цене.
1. Маржа
Маржа представља разлику између цене по којој производ или услуга долази до продавца и цене по којој се продаје крајњем купцу. То је профит који фирма остварује на сваком производу или услузи.
Бруто маржа је разлика између продајне цене и трошкова производње или набавке производа.
Нето маржа узима у обзир све трошкове пословања, порезе и друге издатке. Виша маржа значи већи профит за продавца, док нижа маржа може бити стратегија за привлачење купаца, али са мањим профитом по јединици.
2. Трошак производње и набавке
Цене производа често зависе од трошкова производње (рад, материјали, енергија) и трошкова набавке (ако је производ купљен од других произвођача). Ако се трошкови производње повећају (на пример, због раста цена сировина или рада), продавац обично мора повећати цену како би задржао профитну маржу.
3. Дистрибуциони канали и трошкови логистике
Дистрибуциони канали (трговци на мало, онлине продавци, дистрибутери) и трошкови транспорта могу значајно утицати на цену. Сви ови посредници додају своју маржу на основну цену производа, што може повећати финалну цену коју плаћа крајњи потрошач.
Трошкови складиштења, паковања и дистрибуције могу бити значајни, посебно за робу која је тежа или захтева посебне услове чувања.
4. Порези и регулативе
Порези на додату вредност (ПДВ) или специфични порези на производе (нпр. еколошки порези, акцизе) такође могу утицати на финалну цену. У многим случајевима, продавци су приморани да укључују ове порезе у продајну цену.
Владине регулативе које се односе на цене, као што су контроле цена на основне производе или субвенције, могу променити начин на који се формира цена.
5. Психолошки фактори
Цена може бити обликована и на основу психолошких фактора. На пример, цена од 9,99 € се често доживљава као нижа него 10 € због "психолошког ефекта" који се користи у маркетингу. Такође, неки производи могу имати "луксузну" маржу засновану на перцепцији квалитета и престижа, па се цена формира на начин да одражава статусни симбол.
6. Конкуренција
Ако постоји велика конкуренција на тржишту, произвођачи или продавци могу смањити марже и цену како би били конкурентнији. У супротном, када конкуренција није велика, продавац може повећати цену и маржу. Цене се често постављају у односу на конкуренцију, а маргину је могуће повећавати или смањивати како би се привукли купци.
7. Тржишни сегмент и циљна група
Цене се могу прилагодити специфичном тржишном сегменту и циљној групи. На пример, производи за луксузне или високо-квалитетне брендове обично имају вишу маржу и вишу цену, док производи за масовно тржиште могу имати ниже марже.
8. Сезонске варијације и промоције
Цене могу варирати током године, посебно код производа који имају сезонску потражњу. На пример, цена летњих производа (попут клима уређаја) може расти пред летњу сезону.
Промоције и попусти такође могу утицати на привремено смањење цене, али се и даље темеље на маржи коју продавци желе остварити.
9. Валутни курсеви и инфлација
Ако се производ увози, промене у валутним курсевима могу значајно утицати на цену, јер може доћи до повећања трошкова због слабије домаће валуте.
Инфлација утиче на опште повећање цена на тржишту, укључујући производе и услуге, јер повећава трошкове производње и дистрибуције.
Цена на тржишту, дакле, није само резултат једноставне калкулације, већ се формира кроз сложен процес који укључује све ове факторе. Продавци и произвођачи пажљиво балансирају ове елементе како би постигли профитну маржу, конкурентност и привукли потрошаче.