SRPSKA ČOKOLADA u Rusiji košta ZNATNO MANJE! Srbin u šoku: Zašto su "Najlepše želje" proizvedene u Srbiji JEFTINIJE u Novosibirsku nego u Beogradu
Nedavno je jedan Srbin, boraveći u ruskom gradu Novosibirsku, otkrio da je njegova omiljena čokolada "Najlepše želje", proizvedena u Srbiji, tamo znatno jeftinija nego kod kuće.
Dok u Srbiji košta 239 dinara, u Novosibirsku se ista čokolada mogla kupiti za samo 138,9 dinara, što je za čitavih 100 dinara manje.
- Srpska čokolada je jeftinija u Rusiji. Cena je za 100 dinara niža nego u Srbiji, iako je prešla više od 5.000 kilometara - izjavio je iznenađeni kupac.
Ipak, ovo nije jedinstven slučaj. U nastavku vam pojašnjavamo kako se zapravo određuje cena proizvoda.
Cena proizvoda ili usluge, osim što zavisi od ponude i potražnje, takođe je pod uticajem nekoliko drugih ključnih faktora, među kojima je i marža, koja je vrlo važan element u formiranju cene.
1. Marža
Marža predstavlja razliku između cene po kojoj proizvod ili usluga dolazi do prodavca i cene po kojoj se prodaje krajnjem kupcu. To je profit koji firma ostvaruje na svakom proizvodu ili usluzi.
Bruto marža je razlika između prodajne cene i troškova proizvodnje ili nabavke proizvoda.
Neto marža uzima u obzir sve troškove poslovanja, poreze i druge izdatke. Viša marža znači veći profit za prodavca, dok niža marža može biti strategija za privlačenje kupaca, ali sa manjim profitom po jedinici.
2. Trošak proizvodnje i nabavke
Cene proizvoda često zavise od troškova proizvodnje (rad, materijali, energija) i troškova nabavke (ako je proizvod kupljen od drugih proizvođača). Ako se troškovi proizvodnje povećaju (na primer, zbog rasta cena sirovina ili rada), prodavac obično mora povećati cenu kako bi zadržao profitnu maržu.
3. Distribucioni kanali i troškovi logistike
Distribucioni kanali (trgovci na malo, online prodavci, distributeri) i troškovi transporta mogu značajno uticati na cenu. Svi ovi posrednici dodaju svoju maržu na osnovnu cenu proizvoda, što može povećati finalnu cenu koju plaća krajnji potrošač.
Troškovi skladištenja, pakovanja i distribucije mogu biti značajni, posebno za robu koja je teža ili zahteva posebne uslove čuvanja.
4. Porezi i regulative
Porezi na dodatu vrednost (PDV) ili specifični porezi na proizvode (npr. ekološki porezi, akcize) takođe mogu uticati na finalnu cenu. U mnogim slučajevima, prodavci su primorani da uključuju ove poreze u prodajnu cenu.
Vladine regulative koje se odnose na cene, kao što su kontrole cena na osnovne proizvode ili subvencije, mogu promeniti način na koji se formira cena.
5. Psihološki faktori
Cena može biti oblikovana i na osnovu psiholoških faktora. Na primer, cena od 9,99 € se često doživljava kao niža nego 10 € zbog "psihološkog efekta" koji se koristi u marketingu. Takođe, neki proizvodi mogu imati "luksuznu" maržu zasnovanu na percepciji kvaliteta i prestiža, pa se cena formira na način da odražava statusni simbol.
6. Konkurencija
Ako postoji velika konkurencija na tržištu, proizvođači ili prodavci mogu smanjiti marže i cenu kako bi bili konkurentniji. U suprotnom, kada konkurencija nije velika, prodavac može povećati cenu i maržu. Cene se često postavljaju u odnosu na konkurenciju, a marginu je moguće povećavati ili smanjivati kako bi se privukli kupci.
7. Tržišni segment i ciljna grupa
Cene se mogu prilagoditi specifičnom tržišnom segmentu i ciljnoj grupi. Na primer, proizvodi za luksuzne ili visoko-kvalitetne brendove obično imaju višu maržu i višu cenu, dok proizvodi za masovno tržište mogu imati niže marže.
8. Sezonske varijacije i promocije
Cene mogu varirati tokom godine, posebno kod proizvoda koji imaju sezonsku potražnju. Na primer, cena letnjih proizvoda (poput klima uređaja) može rasti pred letnju sezonu.
Promocije i popusti takođe mogu uticati na privremeno smanjenje cene, ali se i dalje temelje na marži koju prodavci žele ostvariti.
9. Valutni kursevi i inflacija
Ako se proizvod uvozi, promene u valutnim kursevima mogu značajno uticati na cenu, jer može doći do povećanja troškova zbog slabije domaće valute.
Inflacija utiče na opšte povećanje cena na tržištu, uključujući proizvode i usluge, jer povećava troškove proizvodnje i distribucije.
Cena na tržištu, dakle, nije samo rezultat jednostavne kalkulacije, već se formira kroz složen proces koji uključuje sve ove faktore. Prodavci i proizvođači pažljivo balansiraju ove elemente kako bi postigli profitnu maržu, konkurentnost i privukli potrošače.