СУТРА СЛАВИМО СВЕТОГ САВУ Ево шта никако не смете да узимате у руке и које обичаје треба да испоштујете на овај дан
Верници Српске православне цркве 27. јануара обележавају Светог Саву, једног од најбитнијих српских светаца који је 1219. године успео да издејствује аутокефалност Српске православне цркве.
Иако је у календару СПЦ уписан црвеним словом, Свети Сава може и мрсно да се слави ако не пада на среду или петак.
Постоји народно веровање да на Светог Саву не сме да се носи ништа црвено. Ово веровање потиче из старих времена, док су сељаци страховали да им вукови не поједу стоку. Свети Сава се сматрао пастиром и заштитником стоке, те се она на Савиндан по обичају сама пуштала на испашу.
Међутим, црвено се није носило јер се веровало да боја крви привлачи вукове.
Исто тако на овај дан не ваља отварати бритву и оштрити ножеве или било који алат како би вуковима чељусти остале склопљене.
Постоји и веровање да је лош знак ако на Светог Саву грми и да ће се сигурно нешто рђаво десити, пошто су удари громова изузетно ретка појава зими. О грмљавини на Светог Саву говори се и у народној песми "Почетак буне на дахије".
Исто тако постоји и веровање да сунчан дан на Светог Саву доноси благостање и срећну и родну годину.
Иако је овај дан такозвано црвено слово, на Светог Саву за кућне послове углавном важи контра од онога што је уобичајено на велике празнике. Баш зато што се стока у старо време пуштала сама на испашу, сматрало се да домаћин Савиндан треба да искористи за све битне кућне послове.
Жене сутра смеју да раде кућне послове, а чак је пожељно да се обави велико спремање.
Сматра се и да деца на Светог Саву треба да науче нешто ново, макар неку нову песму, јер ће се у супротном улењити и неће довољно напредовати целе године.
Свети Сава се у Србији одавно традиционално прославља као школска слава. Овај обичај био је прекинут 1945. године, али је деведесетих година прошлог врека поново враћен у српско школство.