(ФОТО) ВИДЕО САМ СВОЈЕ СРЦЕ У ТЕГЛИ КАД ЈЕ ПОСЛЕДЊИ ПУТ ОТКУЦАЛО Горан слави два рођендана, песму је посветио свом анђелу, а ево и због чега

Један од таквих људи јесте Горан Филић из Смедерева. Дуго година је био срчани болесник  и дане је проводио по болницама. Трансплатација је за њега било једино решење, али је све то било јако неизвесно.

- Рекли су ми да идем кући и да чекам позив, који можда може доћи сутра, а можда И никада. Знајући да сам тек 54. на листи чекања, а да се тада радило по једна или две трансплантације, али и да ипак о томе одлучује и крвна група и много других фактора и параметара. Ја сам Богу препустио ту одлуку, рекао сам нека буде како он каже. И било је чудо. Ја сам АБ позитивна група, веома ретка и вероватно нисам имао никакву конкуренцију. Тако сам са 54. места допао на прво - присећа се за РИНУ Горан.

Веома је захвалан докторима у Клиничком центру који су врхунски стручњаци и изузетни људи. Операција је трајала преко четири сата, а како је то забележено камером због документарног филма, Горан је и један од ретких који је у тегли видео своје сопствено срце.

- Видео сам последња два откуцаја свог бившег срца. Откуцало је само једанпут, други пут је стало. Како сам ја музичар одмах сам тражио од сестре оловку и папир како бих написао стихове, који су ме тада иснпирисали. Буквално на коленима ја сам написао песму "Анђео на земљи". Песма је посвећена преминулом дечку који је имао 32 године чије срце сам ја добио. Снимио сам песму, урадио сам са синовима спот и та песма служи као промоција важности донирања органа у Србији - додаје Горан.

Поред врхунских стручњака, Горан је данас али и заувек ће бити захвалан свом анђелу чије срце куца данас у његовим грудима, али и његовој породици која је одлучила да његове органе донира и тако спаси неколико живота.

- Не могу да вам опишем речима како живим након трансплатације. Осећам да нисам сам, поносан сам што носим у грудима срце тог младића. Након музичке емисије „Никад није касно“, где сам испричао своју причу јавила ми се породица младића чије срце сам добио. Договорили смо се да дођемо код њих једног дана у посету. Данима пре тога нисам спавао, мислио сам како ће тај сусрет да прође. Када смо супруга и ја стигли у двориште изашла је његова сестра и бацила ми се у згрљај. Ту емоцију не могу да опишем речима, Рекла је само – могу ли да ставим руку на срце, да поздравим брата - прича Горан.

За крај истиче да су људи попут те породице заиста праве људске громаде и да му је жао што желе да остану анонимни, јер колико су добри за њих треба да чује читав свет.

- Ми смо сада као једна породица. Посећујемо се, они траже да буду анонимни и даље, али таква породица заслужује да стоји на крову света и да буде пример свим породицама када остану без свог најмилијег. Осим срца, дали су све органе свог детета. Спасли су неколико живота - каже Филић.