ДАНАС СЛАВИМО СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА Ово су обичаји које треба поштовати, а ево шта никако не треба јести и пити!

Осим Господа и Пресвете Богородице, само Свети Јован се прославља више пута у току године. На тај начин црква указује на духовну величину његове личности и незамењиви удео у искупитељском делу Господа Исуса Христа.

Свети Јован је крстио Исуса Христа и отуда назив Крститељ. Он је једини од пророка коме је било дато да може руком да покаже Онога чији је долазак пророковао, те је назван и Пророком. А Предање га назива Претечом пошто је проповедао долазак Месије.

Савременик и вршњак Исуса Христа

Свети Јован је савременик и вршњак Исуса Христа. Његови родитељи били су Захарије првосвештеник и дугогодишња нероткиња, старица Јелисавета, која је била блиска рођака Пресвете Богородице. Као и рођење Исуса Христа, и његово је најавио Анђео Божји, преко кога му је Бог дао име Јован.

Живео је и духовно се усавршавао у Јорданској пустињи, а онда је у 30. години почео своју пророчку и проповедничу делатност и око њега се окупио велики број ученика које је он учио посту и молитви.

Мислили су да је обећани Месија

На сајту СПЦ је наведено:

Из дана у дан окупљало се око њега мноштво народа. Док он „проповедаше у пустињи Јудејској..., излажаше к њему Јерусалим и сва Јудеја, и сва околина јорданска”, „Покајте се!”, громогласно је узвикивао, „Приближило се Царство Небеско! Припремите пут Господњи! Поравните стазе Његове!”, сведоче о светом Претечи јеванђелисти Матеј, Марко и Лука.

Неки су мислили да је Јован обећани Месија. Он је одговарао да је он само „глас који виче у пустињи; ја вас крштавам водом, а Онај што иде за мном, јачи је од мене; ја нисам достојан да му одрешим каише са Његове обуће. Он ће вас крстити Духом светим и огњем”.

Када је Јован угледао Христа, узвикнуо је: „Гле, како кротко иде! То је Јагње Божје, које узе на себе грехе света. Бог је хтео да ја сведочим за Њега, и ја велим да је Дух Свети на Њему и да је Он Божји Син.” На Христово тражење да га Јован крсти, свети Претеча се зачуди и рече: „Ти мене треба да крстиш, а Ти долазиш да ја крстим Тебе?” Исус Христос му одговори „Тако треба да буде.” Јован га крсти.

Народни обичаји и веровања

Јован је убијен за време краља Јудеје Ирода који је наредио да се пророку одсече глава. У народу постоји обичај да се људи на Јовањдан братиме и куме, јер се Јован сматра узором карактера и поштења. Верници, било православци или католици, врло често дају Јованово име својој деци. Православци славе крсну славу светог Јована, а католици обично славе имендан.

Процењује се да је Свети Јован по броју оних који га славе на трећем месту међу Србима. Највише се славе Свети Никола и Свети Арханђел Михаил. Јован Крститељ се сматра заштитником певача, музичара, кројача, кожара, крзнара, вунара, ременара, гостионичара, ножара, брусача, затвореника, осуђених на смрт, узгајивача птица, оболелих од епилепсије, крштеника, Малте, Јордана и великог броја градова широм света. Био је такве моралне чистоте да се пре могао назвати анђелом, како га Свето Писмо и назива, него смртником.

Овај датум у календар је уписан црвеним словом, што значи да не треба радити кућне, нити било које друге послове. За ову славу везује се обичај прања иконе. Обичај прања икона подразумевао је да се на данашњи дан иконе износе из куће после јутрења на реку, или бунар и да се умивају. Иконе су се брисале крпом која је поквашена у води.

Мада је обичај одавно нестао, тада се веровало се да ће онога ко не умије икону стићи казна, те да ће му се те године одузети руке и ноге.