Трампова доктрина: Нова политика усамљености након 200 година

Јер, чињеница да чак и у нијансама мења методологију међународног система довољна је за његову легитимност. Трамп неће одржати "обраћање нацији", већ ће упутити "поруку свету". Трамп је скоро све јасно ставио до знања током изборног процеса. Иницијативе, које ће изоловати САД у међународно-политичком смислу, откриле су нове принципе међународног система. Добро, а како ће Трампова доктрина утицати или усмерити америчку политику и међународне односе?

САД су почеле да се у војном смислу изолују од међународног система, убудће фокусираће се на то да постану економска и политичка сила на свом континенту. Стога, Трампове ироничне испаде према земљама у суседству не треба сматрати превише чудним.

Наравно, овај период изолације неће спречити САД да буду економска, научна и културна сила на међународној арени. Њена ефикасност на пољу људских права, демократије, климатских промена и екологије, науке, технологије, чисте енергије, одрживог развоја, борбе против сиромаштва, миграција, вештачке интелигенције, културне сарадње, популационе политике и родне равноправности још више ће се повећати.

Чини се да ће америчко напуштање улоге светског жандара одгодити велике међународне сукобе и интервенције. Међутим, то неће утицати на унутрашње и пограничне сукобе. Увек ће постојати потреба за сукобима на локалном нивоу који ће ослобађати енергију система. Док Сједињене Државе настављају зарађивати од продаје оружја, уштеде од војне потрошње представљаће основу за улагања у друга подручја.

У новој ери, у којој ће преовладати енглеска памет, преферираће се употреба меке моћи. У процесу у којем ће се ојачати дипломатски манири и методе, министарства вањских послова постаће активнија него што је био случај до сада. Након сукоба и мира који ће настати на локалном или регионалном нивоу биће могуће видети једну квалификовану дипломатију. Земље ће почети да на најбољи начин користе своје људске капацитете у свим областима, посебно на обавештајном пољу.

Цоммонwеалтх оф Натионс дао је Енглеској титулу "земље у којој сунце не залази", сада ће постати много видљивији и функционалнији. Ко зна, можда ће се успоставити нове префектуре или нови дистрикти унутар постојећих. Посебно из ове перспективе треба пратити дешавања на Блиском истоку.

Израелско-палестински рат завршиће се мировним споразумом о две државе. Иако је Израел као држава довео у питање свој легитимитет у међународној политици, Јевреји ће у наредном периоду са својом вишемиленијумском културом наставити струјати капиларима међународног система.

Направивши витални уступак у Сирији, Русија је добила прилику да по својој вољи склопи споразум са Украјином. Док је жеља да се постане велика сила на почетку Османског царства Русију претворила у Дамоклов мач, сада се догодило потпуно супротно. Турска ће у туркестанској регији покушати искористити могућности које јој се пружају. Постоји потреба за менталитетом који може решити алгоритам британске равнотеже који у турско-руским односима постоји још од 16. века. Када се дешифрује овај софтвер, који се сада тешко разуме, моћи ће се схватити значајан део догађаја који се одвијају ту пред нама.

НАТО ће се опростити од некадашњих дана славе. Вероватно ће бити формиране нове, глобалније одбрамбене формације. Међународни односи крећу се према томе да њима управљају глобалније структуре изван регионалних и интересних организација.

Универзалне интеграције на пољу расе, вере и језика из дана у дан све ће више обесмишљавати националне вредности. Имиграција ће и даље бити физички мотор ове интеграције. Уместо лојалности једној нацији, глобално грађанство биће више на цени.

Невероватан развој у области вештачке интелигенције отшкринуће врата униформисаном свету којим се може управљати из једне руке. Обесмишљена људска интелигенција удаљиће се од идеологија и филозофских мисли и само ће следити своје свакодневне интересе. Иако се ништавило људи несвесних свога "ја" или свога "ега" данас доживљава као психички поремећај, сутра ће то постати рутина. Обратимо пажњу, говоримо о заједницама које ће формирати људи несвесни „самих себе" или "свога ја".

Злато, једно од економских оружја у доба ратова, мало ће се повући на одмор уз спокој да је извршило своју дужност. У животу у којем доминира вештачка интелигенција, криптовалуте ће бити пожељније.

ЛГБТ и други деривати елиминацијом родних разлика откриће нове перспективе људске репродукције.

Немачка и Јапан мораће се ослонити на прошловековни замах свог технолошког и индустријског успеха. САД ће своје водство у области напредне технологије поделити с одабраним новим земљама, посебно с Кином. Кореја ће наставити додељену јој улогу узора у легитимизирању друштвеног родног идентитета преко деце.

Након искушеног очаја, иранско полавековно блештаво раздобље у међународној политици биће окончано и Иран ће се вратити вредностима од пре 1925. године. Ово ће, природно, преиспитати шитско-сунитски сукоб у исламској географији. Уистину, систем више овакав сукоб баш и не сматра смисленим. Друштвене равнотеже које сада висе о памучном концу, у скорије време могле би довести до снажне политичке трансформације у Ирану.

Када основне динамике једне културолошке конструкције, као што су вера, етничка конструкција и језик, за људе који се муче да се самодефинишу, не буду представљале никакав смисао, много ће се боље разумети шта се подразумева под појмом "сингуларни" свет. У свету у којем комунисти постају капиталисти, религиозни људи атеисти, а националисти остају без расе, уништава се све што има везе са вредностима. 

Иако је сингуларни свет резултат глобализације, систем ће дати приоритет сингуларизацији преко локалног. Другим речима, док ће се локалне вредности самостално уништавати, у над конструкцији ће се, природно, успоставити интегритет. Локална отупљивања у погледу вере, расе и језика биће муст хаве у глобалном свету.

Супериорни људски менталитет који доминира светским системом у складу са циљевима ђавољег ума, никада није марио за рат, мир, новац и моћ. Имао је само један циљ: да заведе људе. Ко год је желео да буде заведен и изопачен, давао му је шта год је пожелео. Човек којим управља вештачка интелигенција никада није био оволико ментално заведен.

Нажалост, на свету није остало друштва које није изложено овом завођењу. Ако се неко јави и каже да није био изложен том утицају, чак ни у смислу појединца, или је врло наиван или је сарадник. Као да се јунаци данашњег света међусобно такмиче да буду гори од Дон Кихота. Но, занимљиво је да им још увијек није тешко да за себе пронађу Санча Пансу.

Како је дивно то што је љубав још увек једина ствар која овај живот чини вредним живљења.

* аутор је турски писац и филозоф

  Превод: Авдија Салковић