(ФОТО) КИЛОГРАМ ОВЕ БИЉКЕ КОШТА ДО 1.000 ЕВРА Најбоље успева у Војводини и може много да се заради
Нежни попут дивљих шпаргли, али израженије горчине, изданци хмеља цењени су деликатес која се редовно налази на листама најскупљих намирница – односно "поврћа" на свету.
Ова намирница се колоквијално назива поврћем јер се у кухињи користи у складу са тим називом: кува се, динста, пржи или користи као додатак јелима.
Хмељ (Humulus lupulus) је вишегодишња биљка из породице Cannabaceae, која се најчешће узгаја због својих женских цветова (шишарки) за производњу пива. Међутим, много пре него што је пиво постало оно што данас познајемо, док су древни Египћани правили лековити напитак од натопљених житарица, хмељ није био звезда тог популарног пића.
Додавање хмеља у пиво први су осмислили Баварски монаси у 11. веку, од када пиво више није било слаткасто пиће, већ је добило карактеристичне горке ноте. Међутим, хмељ нису цениле само пивопије, већ и свештеници који су у њему проналазили природни лек за смиривање живаца и либида, као и за ублажавање нервозе и несанице.
Тражена роба на северу Европе
У целој Европи хмељ се не цени само у чашама, већ и на тањирима – а у неким земљама је посебно тражен.
- Белгија и Холандија су земље које највише цене изданке хмеља и спремне су да за њих плате и до хиљаду евра по килограму. Међутим, њихова популарност расте и у другим земљама - наводи ЕастФруит, међународна информацијско-аналитичка платформа са фокусом на хортикултуру.
Висока цена ове биљке резултат је чињенице да је самоникла – изданци се купују од малих сакупљача. Осим тога, врло су деликатни, брзо пропадају и треба их конзумирати што пре након брања.
У Србији се хмељ традиционално гаји у Војводини, посебно у регионима око Бачке Паланке, Бачког Петровца и Новог Сада. Ова подручја имају повољне климатске и земљишне услове за узгој хмеља.
Кључне карактеристике узгоја хмеља у Србији:
Клима и земљиште: Хмељ захтева плодно земљиште и умерено континенталну климу, што је карактеристично за равничарске крајеве Војводине.
Традиционални узгој: Током 20. века, хмељ се узгајао на већим површинама, али данас је производња смањена због конкуренције из других земаља попут Немачке и Чешке.
Употреба: Хмељ узгојен у Србији користи се углавном у локалним пиварским индустријама, али расте интерес и за мале занатске пиваре које траже квалитетне домаће сорте.
