ОД ЗАБОРАВЉЕНОГ ЗАНАТА ДО СВЕТСКОГ ТРЕНДА: Мирјанине шајкаче путују до свих континената

 Мирјана Паску, једина сертификована мајсторица шајкача у Србији, својим преданим радом и љубављу према традицији, успела је да овај традиционални српски одевни предмет учини пожељним не само у нашој земљи, већ и широм света. У њеној радионици, где се преплићу мирис тканина и звук шиваће машине, свака шајкача настаје као јединствено уметничко дело. Мирјана своје богато искуство и пут до мајсторства описује са посебним жаром.

– На моју радост шајкаче су итекако поново популаран део одеће код многих људи како у Србији тако и у свету. Мислим без лажне скромности да носим део заслуга за то јер сам успела да кроз нове дезене и материјале, типичан облик ове Српске капе приближим и онима који су шајкачу посматрали као националну капу Срба. Израду шајкача сам почела да радим захваљујући љубави према шивењу али и мом свекру који шајкачу користи као свакодневну капу и који је у једном моменту дошао у ситуацију да праве шајкаче није имао где да купи... Нашла сам се и снашла да му испуним жељу и сашијем му праву двоперку и за то ми је требало неколико месеци да провалим занатски врло захтеван део израде ове врсте капе! Касније сам дошла на идеју како да омасовим производњу истих и све даље је историја – прича нам Мирјана.

Њен труд није прошао незапажено. Министарство привреде пре пар година препознало је вредност њеног рада, а медији су помогли да се глас о квалитету њених шајкача прошири далеко ван граница Србије.

– Добила сам сертификат о старим занатима од министарства привреде и данас сам једина која израђује оригиналне шајкаче. Додала бих да у одсутном моменту за подизање свести о значају шајкаче као аутентичне српске капе су ми помогли неколицина медија који су промовисали ово што радим, а резултат је да се шајкаче продају и носе на свим континентима и у већини земаља на свету – каже уз осмех наша саговорница.

Живот је Мирјани недавно донео и најлепши поклон – ћерку Анђелију. Иако је мајчинство донело нове изазове у организацији посла, она са истом преданошћу наставља свој занат и шије шајкаче по мери.

– На моју велику срећу, имала сам краћу паузу у изради шајкача јер сам доживела најлепши моменат у мом животу и остварила сам се као мајка и родила најдражу ћерку Анђелију и захвална сам свим мојим муштеријама на разумевању што су стрпљиво чекали да наставим са радом. Данас више него икада се шајкаче производе и поносна сам на то! А што се тиче шивења шајкача у новонасталим срећним околностима да се бавим и подизањем моје ћерке просто користим слободне ретке моменте када Анђелија спава или када је тата чува и некако постижем све обавезе па испуњавању жеља мојих верних муштерија које заиста имају разумевања и неки пут и пробијем неки рок. Свакако заљубљеници у шајкаче су људи који гаје посебну количину емоција и имају разумевања зато јер љубав према шајкачи код њих ствара и потребу за стрпљењем само да добију онакву шајкачу какву желе – рекла је она. 

Мирјанина радионица данас је много више од обичног занатског простора – то је место где традиција добија нови живот. Свака шајкача која изађе из њених руку носи причу о вештини, стрпљењу и љубави према занату. Док велике модне куће диктирају пролазне трендове, Мирјана Паску стрпљиво тка нити између прошлости и садашњости, чувајући драгоцено наслеђе за будуће генерације.

Један од њених снова је да стјуардесе Аир Србије носе шајкаче по мери, што би био јединствен начин да се српска традиција представи свету. До тада, њене капе већ путују свим меридијанима, носећи са собом причу о једној жени која је одлучила да сачува део српске традиције од заборава.

Текст и фото: Сандра Иршевић

Пројекат „Стари занати - нова шанса” реализује Дневник Војводина прес, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.