НОВА ПРЕВАРА ХАРА СВЕТОМ, ЗАХВАТИЛА И СРБИЈУ Хакери вам увале лажну криптовалуту па извуку тепих испод ногу
Нова валутна тржишта широм су отворила врата преварантима и они су се поприлично размахали.
Криптовалуте и НФТ пројекти тако су постали нов простор за махинације, што због брзо растућег тржишта, што због недостатка легислативе која би контролисала и кажњавала починиоце.
Једна од њих зове се Rug pull, односно „извлачење тепиха под ногама”.
Rug pull врста је криптопреваре која се често јавља у Хакери вам увале лажну криптовалуту, па извуку тепих испод ногу децентрализованим финансијама (DeFi) и НФТ сектору, а преваре подразумева да креатори пројекта нагло напусте пројекат и украду сва уложена средства инвеститора, остављајући токене или НФТ-ове безвредним.
Преваранти оснивају нову криптовалуту, DeFi апликацију или НФТ колекцију и дају јој неко убедљиво и привлачно име, које улива поверење. Пројекат се често представља као иновативан, са великим потенцијалом за добит. Користе се атрактивни сајтови, друштвене мреже и маркетинг за привлачење пажње. Ту се немилице троши новац, како би будући „клијент” стекао утисак да све плива у парама и да је потребно само да мало уложи, како би постао нови добитник ролекса, јахте или месечног одмора на Малдивима.
Преваранти обећавају велике приносе на улагања или знатан раст вредности, користе познате личности или ботове за промоцију, плаћају огласе свуда где могу. Наглашава се „ексклузивност” или „ограничена понуда” како би се изазвао страх од пропуштања прилике, што је класичан потез у маркетингу.
Инвеститори улажу новац, често у облику криптовалута, у замену за нове токене или НФТ-ове. Све личи на бајку, новац на рачуну расте, стижу извештаји о успешним улагањима и расту вредности токена на берзама, чак се објављују и огласи о великим успесима, како би се инвеститори опустили. После неког времена, након што пројекат прикупи довољно средстава, креатори продају своје токене (ако их имају) или испразне ликвидност са децентрализованих берзи. Овај потез узрокује пад цене токена на нулу, чинећи улагања инвеститора безвредним.
Као и у другим преварама, и овде постоје стилске фигуре. Тако у Soft Rug Pull-у оснивачи постепено продају своје токене и повлаче средства док пројекат још увек постоји. Иако то није потпуно напуштање, инвеститори губе новац јер се вредност пројекта смањује.
Зато у Hard Rug Pull-у играју на све или ништа. Преваранти нагло напуштају пројекат и уклањају сва средства, остављајући инвеститоре без ичега.
Иако су наши грађани веома укључени у интернет заједницу, готово да нема података о томе да ли је нека платформа на нашим просторима убрала којег криптоентузијасту. Једини јавни случај постао је познат почетком 2023. године, када је у међународној акцији против превара с криптовалутама ухапшено чак 30 држављана Србије. Медији су извештавали о Београду као центру истраге, уз сарадњу са земљама попут Бугарске, Немачке, Естоније и Кипра.
Како их препознати
Питање које се поставња је како препознати да компанија продаје „тепихе на извлачење”?
Ако су креатори пројекта анонимни или немају проверљиву историју, то је велики црвени аларм. Они често измисле историју, уз ослањање на рекламе познатих, зато ваља копати дубље по интернету, гледати ко су власници и чиме су се раније бавили. Ако ликвидност није закључана, креатори могу лако повући средства. Такође, ако тим поседује велики део токена, могу га брзо продати и оборити цену.
Још једна од црвених застава је ако пројекат обећава „гарантоване” приносе или изгледа „превише добро да би било истинито”. Такође, нови пројекти без доказаног плана или историје често су ризични.
Како је за Радио слободна Европа тада објаснио тужилац за високотехнолошки криминал Бранко Стаменковић, финансијска операција почињала је огласом на друштвеним мрежама који треба да привуче жртву. Рекламирала се трговина различитих финансијских производа, од криптовалута до акција, а кликом на рекламу са друштвених мрежа долазило се до сајта на коме се симулира берзанска трговина или куповина криптовалута. Жртве су већином били Немци, а извођачи домаћи стрелци.
Стаменковић је додао да је овај сајт био савршено направљен и изгледао као сајт брокерске куће која се заиста бави онлајн трговином финансијским производима.
- Цео тај свет такозване трговине не постоји. Платформа је на серверу ових фирми и није повезана ни на једно право тржиште новца, криптовалута или било чега другог – објаснио је тужилац Стаменковић.
Према његовим речима, за разлику од ранијих случајева када је сав новац узиман на самом почетку, овде је један део новца исплаћиван, да би до затварања рачуна долазило када жртва полако крене да губи новац или чак одлази у минус.
И. Радоичић