УЗ ЗАВРШЕТАК ЈУБИЛАРНОГ 60. ДНЕВНИКОВОГ ТУРНИРА У МАЛОМ ФУДБАЛУ: Тријумф традиционалних вредности

Посета на трибинама мале Спенсове дворане деловала је попут рама за слику успешно реализованог јубилеја и по много чему јединственог спортског догађаја у паузи фудбалских такмичења на свим нивоима. На новом почетку пре три године, од реафирмације спортског поноса наше куће, знали смо да закључимо како је највећи успех у томе да је традиција одржана. 

Јубиларни турнир, у свим сегментима његовог трајања, уверио нас је да је будућност турнира загарантована. Основ таквој тврдњи јесте све значајнији прилив екипа у млађим категоријама, које доживљавамо као снагу која има моћ да догађај изнесе на ниво вишедеценијске традиције. 

Јубиларни турнир обележен је изненађењима. Многи носиоци елиминисани су у раној фази такмичења. Редовне учеснике завршнице у финалу, који су као носиоци били привилеговани у првом колу, заступао је тим врбаског Летећег Холанђанина у екипи  Цирих Бач. Важио је за фаворита против Дебелог змаја, који је стартовао од првог кола. 

– Ја сам Дневников турнир раније освојио као члан друге екипе, Новаковић и Живкуцин такође, готово сви наши играчи имали су престижни трофеј у рукама – подсетио је вођа Цириха Жељко Ачански. – Тиколо смо желели да га заједно освојимо да смо у тој жељи изгорели. Финале смо одиграли најлошије и могу једино Бечејцима да честитам на заслуженој победи. Сами смо криви, два пенала нисмо искористили. Дневнику хвала на прилици да се сви заједно радујемо великој победи сјајне традиције и изванредној органитацији јубилеја.

Куриозитета вредан податак јесте да су Цирихови играчи Новаковић и Живкуцин својевремено играли у саставу бечејског тима у лигашком футсал такмичењу на нивоу Србије. Овога пута могли су једино да честитају бившим саиграчима и да им на крају пријатељски стисну руку у знак честитке и будуће сарадње на релацији двају успешних спортских колектива који се несебично предају вредностима традиције Дневниковог турнира. Не придајући важност прогнозама, Дебели змај је до краја остао на нивоу побеничког низа, све до наслова Дневниковог шампиона на јубиларном турнирском издању. 

– Лепши крај каријере нисам могао да замислим – рекао је чувар мреже Дебелог змаја и најбољи голман на турниру Сава Вадаски. – Пресрећни смо, многе смо турнире освајали, али овакав ниво до сада нисмо достизали. Успели смо да поновимо резултате наших претходника из Бечеја који су почетком овог века два пута узастопно, у екипама Макс и Икебана, освајали Дневник. Да можемо до трофеја, претпоставили смо након победе на пенале у осмини финала против носиоца ММ Браћа Милановић (4:3), тако да и срећи донекле можемо да захвалимо. У гостима су нам, дан после финала, били наши некадашљи чланови, сада Цирихови, Новаковић и Живкуци, честитали нам на победи... Такви односи, уз резултате на терену, чине традицију Дневниковог турнира и ја у име Дебелог змаја могу да вам честитам и пожелим пуно успеха у будућности сјајне традиције.

 На крају, тек да остане записано колико је Дебели змај супериорно трасирао пут до трофеја и награде која је износила половину од укупног наградног фонда од два милиона динара: стартовао је против Дневника (5:0), а низ до финала и победе против Цириха од 2:0, наставио је у сусретима са екипама: Камен Блешић (6:1), ММ Браћа Милановић (4:3, пеналима), Корд (5:1) и Шератон (2:1).