ТРИ СТВАРИ КОЈЕ НИКАКО НЕ СМЕТЕ ДА РАДИТЕ НА МАЛИ БОЖИЋ Донеће вам малер у кућу и целе године пратиће вас баксуз

Мали Божић, односно дан светог Василија Великог, прате многи занимљиви обичаји, а наши преци су сматрали да је веома важан празник, те су га многи обележавали попут Божића.

Обавезно се прави Василица, необична посластица названа по светом Василију, а има и разне друге називе: масленица, папуљица, груваница, бараница, у Ресави Мечка повојница, у Лесковачкој Морави попареница…

Негде, опет, за Мали Божић, месе исту чесницу, као и за Божић коју породица за трпезом изломи и подели овај обредни хлеб који симболизује заједнишвто, слогу и љубав.
О новогодишњем ручку, поједу се глава и плећка божићне печенице која се чува до 14-ог. Том приликом вешти људи из плећке печенице предсказују шта ће се током следеће године догодити у тој кући и око ње. Кад се руча, покупе се кости од печенице, однесу и ставе на мравињак да би с по веровању стока патила (множила) као мрави.

Неки од ових обичаја имају дубље значење и задржали су се још од претхришћанских времена. Стари кажу да се на сутрашњи дан никако не треба свађати, јер ће вас у противном целе године “терати баксуз”. Зато је данас боље прећутати и опростити сваку увреду, пише Ало.
 

На Мали Божић ујутро обичај је био у неким селима да домаћица узме снег и, утрчавши у собу, баци га на децу вичући: „Бежи врућа, гоните студена!“. Верује се да се тиме штите деца од врућице или грознице. После овога деца би скидала са себе одела и пребацивала их преко грана шљива или јабука, како би се “очистила од ваши”.

На овај дан долази и полазник или положајник, а у селима поред Груже домаћица му једном пређом веже теме и доњу вилицу, а другим чело и затиљак, да звери не би напале стоку.У многим местима Војводине и данас је обичај да се на раскршћима пале ватре, што, уз чистилачко дејство, има и улогу јачања Сунчеве светлости и топлоте. Из истих разлога су у Херцеговини остатке бадњака од Божића спаљивали на Мали Божић.

Ново лето ваља дочекати будан, па су у овом бдењу многе девојке предвиђале да ли ће се те године и за кога удати. Међу овим гаткама је посебно занимљиво гатање девојака у Босни: пре сванућа су, попевши се на таван, бацале обућу кроз врата на двориште, па ако обућа, кад падне, буде усмерена од куће – знак је да ће у том правцу отићи, односно удати се.

У неким крајевима верује да се данас треба чувати да вас неко не превари. Исто тако је битно да се овај дан не дрема, јер ћете читаве године бити поспани и уморни.

У храмовима се моли Господу Исусу Христу да благослови венац године, да сачува православље у миру, да година протекне добро, да градове Бог сачува неповређене, да христољубивог владара земље заштити и дарује му победу над противницима. Моли се и за победу над кривоверством, за плодове земаљске, здрав ваздух, кишу са небеса и за избављење од свих невоља.

МОЛИТВА СВЕТОМ ВАСИЛИЈУ ВЕЛИКОМ:
О, свети оче Василије, одакле да почнемо да хвалимо твоју величину и твоје подвиге, којима си се уподобио Пастиреначелнику Христу. Да ли по висини и дубини Богословског ума који си стекао, да ли по уздржању и подвизима којима си превазилазио многе, да ли по великој бриги за Цркву коју си тако неустрашиво бранио, да ли по неизмерној љубави према Богу и ближњима којом си изобиловао неизмерно. Јер у твом не тако дугом земном животу све је било савршено. Баш онако, како је то и Господ рекао: “Будите савршени, као што је савршен Отац ваш Небески”. И ти си, свети Василије, све те таланте које ти је Господ подарио, умножио на стотине пута, показујући примером да човек може да се уздигне у Небеске висине, Божијом помоћи. Зато те је Господ и наградио венцем неувенљивим и овенчао славом неисказаном у Царству Небеском.

И ми који смо још на мору живота, верујемо да ти ни сада, свети Василије, не престајеш да се молиш за све нас, и да твоја брига за Цркву Христову неће престати све до светлог и претсказаног Дана Господа Исуса Христа, како си ти у једној својој молитви рекао, коју читамо свакога дана. Па зато, ако у нама има бар једно зрно Божанскога, бар једна трунка доброте, ако све Божије није згасло у нама, помози нам, свети и велики оче Василије, да се та искра вечнога разгори и разбукти у нама, и да се обновимо, као злато у огњу, да се из старог, земног и смртног човека, роди Небески и бесмртни. И не дај, својим молитвама, ако кренемо ка Господу, да застанемо, да се улењимо, да се вратимо као свиња у своје блато, већ да се непрестано трудимо за своје спасење. А помози нам да у овим смутним временима сачувамо Веру Христову у чистоти коју си нам и ти предао, и у којој си тако силно ревновао. Јер сад нам је можда најпотребније да имамо трезвен ум и чисто срце да би остали у Истини, која је Сам Господ Христос.

О, Небојављени тајниче Христов, о златна уста Господња, заштито наша и надо наша, велики јерарше Божији Василије, не одбаци ове наше молбе које ти са нечистих усана изговарамо, већ их прими као благопријатне, и спаси нас твојим молитвама Васкрсломе Господу, како би се и ми удостојили оне бескрајне сладости којом се наслађујете сви ви који сте угодили Богу својим савршеним животом. И да и ми, спашени, са свима вама, и са свим силама Небеским запевамо непрестану хвалу Тројичном Богу, Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векове. Амин.