НЕ ДАЈ БОЖЕ ВЕДРОГ БОЖИЋА И ОБЛАЧНОГ ЂУРЂЕВДАНА Народна метеорологија НАМ ОТКРИВА КАКВО НАС ВРЕМЕ ЧЕКА ОВЕ ГОДИНЕ

Веровања се преносе са колена на колено, а етнолошкиња Јелена Милићевић испред Центра за неговање традиције у Чачку открива како помоћу народне метеорологије можемо предвидети временску прогнозу.

- У народу се каже 'Не дај Боже ведрог Божића и облачног Ђурђевдана', а понегде 'Зеленог Божића, а белог Васкрса'. А зашто се тако каже. Наиме, српска традицијска култура, као и остале традицијске културе веома везана за неке пожељне, односно очекиване облике понашања, како природе, тако и људи. Па тако и Божић, с обзиром на то да се прославља 7. јануара, дакле у зимском месецу, апсолутно је и очекивано да тада постоји снег, да је хладно. Дакле, изостанак снега и хладног времена, односно тог очекиваног обрасца понашања природе аутоматски мења целу годину. Тако да, ако нам је Божић био леп и ведар, значи да ће нам Ђурђевдан, када је један пролећни светац бити хладно, односно снег. Сада нам остаје да чекамо какви ће бити Васкрс и Ђурђевдан, с обзиром на то да нам је Божић био облачан, али са изостанком снега”, рекла је Јелена за РИНУ.

Постоје и други начини како се тумачи време, каже Јелена и додаје да су кренули и такозвани некрштени дани које такође не треба занемарити.

- Постоји веровање и пракса бележења 12 дана пре Божића. Дакле почевши од поноћи 25. на 26. децембар. Тумаче се дани какви су били и какви ће месеци наредне године бити. Тако да 26. децембар представља јануар следеће године, 27. децембар - фебруар и све тако до 6. јануара. Бележи се на тај начин што се посматрају временске прилике у интервалу од поноћи до 6 сати ујутру, затим од 6 до подне, од поднева до 18 часова и од 18 до поноћи. Бележе се временски услови напољу и тако се тумачи какве ће недеље, односно месеци следеће године бити. Ако током неког дана који представља август, јун, јул буде снег, што је сасвим очекивано у зимским месецима, када се они бележе, значи да ће тих летњих месеци бити киша, односно ако је ведро, значи да ће бити топло”, појаснила је Милићевић.

Она је истакла да нам следе Крстовдан и Богојављење, на које се такође могу тумачити временске прилике.

- На Крстовдан и Богојављење се посматра правац кретања ветра раном зором на те празнике. Ветар који први дуне на Крстовдан у нашем народу се каже да се закрстио, односно на Богојављење да се јавио. Ако се на Крстовдан закрсте западни и јужни ветрови знак је да ће бити година топла, а ако се закрсте северни и источни предвиђа се да ће бити хладна и сушна”, нагласила је наша саговорница.

Такође, са временским приликама може бити повезано и понашање животиња.

- Понашање животиња нам такође, може доста тога рећи, како нас време очекује, Рецимо, каже се „Чује се жуња, не иди без капута”, дакле, ако нам се тако нека птица огласи, заправо, то је један од многих примера за тумачење временске прогнозе. Што се тиче ове године, још увек не знамо какво нас време очекује, чекамо Крстовдан и Богојављење, па ћемо видети”, закључила је етнолог Милићевић.

Иначе, Јелена Милићевић је аутор монографије „Сеоске славе и записи на територији града Чачка – пођеличка села”. Ова млада девојка је уз помоћ Центра за неговање традиције на терену током прошле (2024) године прикупљала податке о сеоским славама, односно, литијиама.

Она је у правом смислу речи, присуствовала обредима и освештавањима записа у свим пођеличким селима као што су: Трнава, Слатина, Паковраће, Рајац, Липница, Качулице, Атеница и Кулиновци.

Сва теренска истраживања подразумевала су праћење обичаја везаних за прослављање сеоских слава.

(РИНА)