КОРАК ОД СИГУРНОГ ПОРОДИЧНОГ ДОМА ДО БЕСКУЋНИШТВА Ово су страшне судбине и приче људи са улице

Без помоћи добрих људи тешко би пребродили посебно ове хладне, празничне дане.

Топао дом, пуна трпеза уз новогодишњу јелку и поклоне, није слика живота ових људи. Многима је некада била. Игром судбине или сплетом околности, остали су без породице и куће.

Без крова над главом један бескућник је остао пошто су му отац, мајка и брат умрли, а он остао сам и почео да пије. Нит која повезује животе ових људи је траума и туга. У најтежим тренуцима нису имали ослонац.

Мајчина смрт је једног шеснаестогодишњака повукла на дно.

Игор Митровић из хуманитарне организације АДРА наводи да је дечак журио у школу, али је нешто заборавио. Мајка га је дозвала и када се окренуо видео је како му мајку удара камион на раскрсници.

"Бринула се сестра о њему до пунолетства, након тога одлази у велики град. Тражи излаз у наркотицима, алкохолу и упропастио је то што му је остало од живота. Колегинице једне организације су му пронашле смештај, обезбедиле храну а он то није тражио, рекао је: ′Потребна ми је мајка′. Уз психолошку људску подршку опоравак је кренуо. Питање које се поставља – Ко је крив за то", запитао се Митровић.

Нема увек кривца, али да би устали са дна, уместо осуде потребна је испружена рука, да се окупају, добију чисту гардеробу или лекарску помоћ, а у томе им помаже "Друмо Дом".

Милица Јоцић, координаторка рада на терену, наводи да се пружају и услуге психолошког саветовања.

"Велики број људи с којима радимо, због живота на улици, суочава се са тежим проблемима менталног здравља. Да људи у бескућништву уђу у прихватилиште није једноставно, потребно је остварити ту неколико предуслова, а то је извештај психијатра, особа мора да има пријављено пребивалиште да би уопште надлежни Центар за социјални рад могао да поступа", казала је Јоцићева.

Од сигурног породичног дома до бескућништва може да нас дели један корак, а то може бити развод, губитак стана због дугова или губитак породице.

(Telegraf.rs/RTS)