ЗАРАДИЛИ СТЕ ПЕНЗИЈУ У НЕКОЛИКО ДРЖАВА Довољан је само један захтев; Ево где треба да га поднесете

Осигураници који су радили у више држава, захтев за пензију подносе искључиво у држави у којој имају пребивалиште што значи да се без обзира на број држава, подноси само један захтев за пензију.

У најновијем броју Гласа осигураника, гласилу Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО), се појашњава да се захтев поднет у једној држави, сматра захтевом за пензију у свим државама у којима осигураник има стаж, а то значи и да ће се у свим државама прихватити исти датум подношења захтева.

Зато је важно да подносилац захтева наведе све државе у којима је радио и да уз захтев приложи одговарајуће доказе о стажу а уколико се доказима о стажу не располаже, потребно је у захтеву што прецизније навести послодавце и тачна места и периоде рада.

Ово се, прецизирају из Фонда ПИО, односи на запослење, али и на било који други рад који је према правним прописима поједине државе предвиђен као обавезно пензијско осигурање.

Када је реч о процедури, наводе да је после подношења захтева за пензију, прва обавеза Фонда да утврди пензијски стаж навршен у Србији.

Уколико је трајање тог стажа довољно за остваривање права на пензију, доноси се решење и утврђује право на тзв. самосталну пензију а за њу, стаж навршен у иностранству није потребно урачунавати и зато се и не чека потврда стажа из иностранства. 

По доношењу решења, у све државе у којима је навршен стаж упућује се одговарајуће обавештење о захтеву, уз потврду стажа који је навршен у Србиј а уз допис се прилажу и сви расположиви докази о стажу у иностранству.

Изузетно, за покретање поступка у појединим државама осигураници треба да попуне и образац захтева који та држава прописује а са том обавезом упознаће их радници Фонда ПИО.

Инострани носиоци односно фондови за пензијско осигурање, по достављеној документацији спроводе поступак и одлучују о праву на пензију, наводе из Фонда ПИО и додају да остваривање права на пензију у Србији не значи да су услови испуњени и у иностранству. 

Свака држава примењује своје прописе и сасвим је могућа ситуација да старосни пензионер мора да сачека навршење још неке године живота за страну пензију или да рецимо српски инвалидски пензионер не испуњава иностране услове. 

Додају да је могућа и обрнута ситуација, односно да су услови друге државе блажи, па да осигураник раније добије пензију из иностранства него у Србији.

У случају да по спроведеном поступку осигураник добије српску пензију, али за инострану не испуни услове, потребно је да након испуњења услова поново поднесе захтев и то опет у држави где живи, без обзира на то што се захтев односи искључиво на инострану пензију.

У случају да стаж навршен у Србији није довољан за испуњење законских услова за пензију, неопходно је затражити потврде стажа из свих земаља у којима је тај осигураник радио.

Пошто оваква ситуација може и знатно да одложи почетак коришћења пензије, пожељно је да осигураници и пре подношења захтева за пензију Фонду ПИО поднесу захтев за утврђивање

стажа у иностранству, јер тако могу и да избегну изненађења у погледу трајања навршеног иностраног стажа. 

По пријема потврда и испуњења услова, решењем се утврђује право на сразмерну пензију, а у укупан стаж сабирају сви навршени стажеви, или само инострани стаж који уз српски чини довољан збир за испуњење услова.

Када је реч о начину сабирања стажа из Фонда ПИО објашњавају да он зависи од закључених споразума. 

Тако, када се одређује висина сразмерне пензије, у обрачун се узимају искључиво зараде остварене у Србији, затим се висина пензије одређује као да је сав урачунат стаж навршен у Србији, а потом се од тако добијеног износа обрачунава сразмеран део који одговара уделу српског стажа у укупном трајању. 

Сличан принцип примењују и друге државе. Не може да се догоди да, на пример, ниже зараде у Србији умање француску, словеначку или канадску пензију, што је честа бојазан будућих иностраних пензионера. 

Најчешће, сразмерна пензија у Србији не значи да и у другим државама пензије морају да буду сразмерне, па је могуће чак у једној држави користити једну врсту пензије, а у другој другу, на пример старосну и инвалидску. 

Споразуми о социјалном осигурање између држава уређују и питање преузимања навршеног стажа који је краћи од минималног прописаног трајања за остваривање права, а та граница је најчешће постављена на 12 месеци, док је у неким државама и краћи стаж довољан за пензију. 

Ако је стаж толико кратак да је споразумом искључено остваривање права у држави у којој је навршен, он ипак не пропада, пошто је правило да се такав стаж сабира као да је навршен у држави у којој постоји право на пензију.

Из Фонда наглашавају да осигураници који су радили у државама са којима не постоји споразум не могу да рачунају на могућност сабирања стажа па ће право на пензију остварити само ако у тој држави имају довољно стажа или ако су радили и у некој трећој држави са којом та држава има споразум. 

При одлучивању о пензији у Србији стаж у држави са којом наша земља нема споразум о социјалном осигурању, као да и не постоји, па тако ни могућност за сразмерну пензију. 

Чак ни захтев не може да се поднесе у Србији, осим ако га изузетно прихвате дипломатске мисије те државе.