НЕКАДА СУ СЕ СВА ДЕЦА РАДОВАЛА ОВОМ ОБИЧАЈУ У БАНАТУ Да ли полако одлази у заборав КО СЕ СЕЋА КОРИНЂАЊА
Будући да смо део народа са дугом историјом и традицијом, уопште није необично то што имамо безброј обичаја који су у неким деловима земље мање или више заступљени.
И док су поједини обичаји са југа или истока Србије мање познати људима са севера, исто тако постоје и они који су већем делу становништва непознати, а тичу се на пример само једног дела Војводине. Управо такав обичај је коринђање.
Коринђање се везује најпре за Банат, а има дугу традицију, која се данас све више и више гаси, а некада је деци на Бадње вече била омиљена.
Уочи Божића постоје многе традиције које се негују, као што су на пример уношење бадњака у кућу, што представља чекање Христовог рођења, затим уношење три велика пања која симболизују Свету тројицу, која се поставе поред огњишта, а из њихове ватре палиле су се свеће, као и уношење сламе, која би се поставила под сто уз певање божићних песама, осим тога, кити се божично дрво и меси се чесница.
Уз све то, у Војводини постоји и коринђање за Бадње вече, које је посебан облик коледарских обичаја, током којег се деца маскирају и у групама обилазе домаћинства певајући посебне, коринђашке песме.
Заузврат, домаћини и домаћице их дарују колачима, слаткишима, воћем, посебно орасима и сувим шљивама, а некад и новцем.
Коринђашке песме
Коринђашке песме су кратке форме и у њима деца на духовит начин од домаћина траже дарове. Многе песмице су познате у већини села у Војводини, а неке од њих су:
"Ја сам мали Ива, трчим преко њива, њиве се зелене,газде се веселе", "Ја сам мали коринђаш дај ми газда шта имаш, вина или ракије, ево Божић испред капије", "Да вам љубав буде најлепши сан, желим вам све најлепше за Бадњи дан", "Ја сам мали Пера ујела ме кера за ногу, за руку дај ми газда јабуку, ако немаш јабуку дај ми крушку, ако немаш крушку, разбићу ти њушку"...
Обичај који нестаје
Као и многи обичаји широм Србије, и коринђање све више и више нестаје. Напуштањем села и губљењем оног некадашњег осећаја заједнице, губи се и традиција која се годинама чувала.
Па тако, овај некада омиљени обичај међу децом, која су без обзира на временске услове, радо ишла од куће до куће и улепшавала Бадње вече својом довитљивошћу, хумором и песмом, данас готово и не постоји.
У по неком селу у Банату или Срему се можда зачује песма коринђаша, али то више не представља ни делић оне некадашње еуфорије и граје на улицама која је била до пре само десетак, петнаестак година, пише Жена Блиц.
У народу је постојало веровање да што коринђаши гласније певају, то доноси више среће дому који посећују, а можда је песма коринђаша баш оно што свима недостаје.
У мору сулудих обичаја, ипак постоје неки који су и те како вредни чувања, а обичај као што је коринђања, који буди дух заједнице и уноси смех, свакако треба да се спаси од заборава.
