АНДРЕЈ БАРНА, НАЈБОЉИ СПОРТИСТА У ВОЈВОДИНИ У „ДНЕВНИКОВОМ” ИЗБОРУ: Најуспешнија година у каријери
У кругу најбржих пливача Европе у 2024. години било је места и за једног такмичара из Србије. Име му је Андреј Барна.
Он је са друговима у штафети 4х100 слободним стилом Велимиром Стјепановићем, Николом Аћином и Јустином Цветковом у јуну месецу одушевио нацију, освојивши златну медаљу на Европском првенству у Београду.
Пре тога Суботичанин је на истом такмичењу освојио и бронзу на 100 метара слободно, оборивши сопствени рекорд. Пливао је и у финалу на дупло краћој деоници, где је био пети.
– Ово је најуспешнија година у мојој каријери. Први пут сам имао три велика такмичења у сезони, тако да није било лако да темпирам форму за сва три. На Европском првенству у Београду сам прво освојио бронзану медаљу на 100 слободно, што је моје прво сениорско одличје на првенству Старог континента. Затим сам са момцима у штафети освојио златну медаљу што је историјски успех за српско пливање с обзиром на то да до сада нисмо имали штафету која је освојила било које одличје, а сада имамо злато - започиње разговор за наш лист Андреј Барна.
Дипломирао у САД
Андреј Барна још од 2016. године живи у САД, где је на Универзитету Лујвилу завршио студије програмирања. Тамо је све време и тренирао.
– Завршио сам студије у САД 2021. године, затим сам три године паузирао и сада сам након Игара у Паризу уписао постдипломске студије. У САД живим и тренирам, а у Србији проводим празнике – каже Андреј.
Пројекат српска штафета је осмишљен пре готово деценију и на крају је дошао вредан резултат. Састав штафете је мењан, али циљ је увек остајао исти.
– Први пут сам у сениорској конкуренцији, као део штафете, пливао на Светском првенству у Казању 2015. године. Тада смо били међу последњима, а онда смо, из године у годину, били све бољи и успешнији. Наступали смо и на Светском првенству 2017. и били девети, а онда смо 2018. на Европском првенству први пут ушли у финале, били смо први на Медитеранским играма. Следеће године нисмо успели да се домогнемо финала, а 2021. смо имали веома успешну сезону са штафетом. Прво смо на Европском првенству ушли у финале, квалификовали смо се као други, али нисмо на крају спели да уземео медаљу, били смо седми, али смо освојили "визу" за Олимпијске игре. У Токију смо били 10. Наредне године смо на Европском првенству били 12, а на Светском шампионату смо успели да се домогнемо финала и били смо осми. Прошле године на Светском првенству нисмо успели да се домогнемо финала, били смо десети, а онда смо ове године коначно успели да узмемо прву медаљу и то златну.
Сезона за незаборав започета је још у фебруару на Светском првенству у Дохи, где је Барна постао први пливач из Србије који се пласирао у финале после Лондона 2003. године.
- У Дохи сам први пут у каријери успео да изборим финале на 100 метара слободно и трку завршим шести, што је до тада био мој највећи успех у каријери. На дупло краћој деоници сам испливао национални рекорд од 21,8 секунди и стигао до полуфинала, док смо у штефети били седми и тиме изборили визу за Париз. Затим сам освојио два одличја на Европском првенству, тако да су то била два велика и веома успешна такмичења за мене.
На крају су уследиле и Олимпијске игре у Паризу, где је Барна, такође пливао на 50 и 100 метара слободно и у штафети.
- И у Паризу сам остварио солидне резултате, успео сам да дођем до полуфинала у обе дисциплине. Циљ ми је био да се домогнем финала на 100 слободно, јер сам и на прошлим Играма у Токију пливао полуфинале, био сам девети, за длаку ми је измакло. Тада сам успео да оборим државни рекорд који је до тада држао Милорад Чавић. Нажалост, нисам успео да се домогнем финала, поново ми је мало недостајало, десетинка, или две. А, у штафети смо заузели 11. место. Тако да, поновићу, иза мене је једна изузетно успешна сезона.
Награде су прилика да се подсетимо на успехе
Одлични резултати Андреја Барну су квалификовали и за вредне награде. Освојио је две најпрестижније у Покрајини - Спартакову и ону за најбољег спортисту у Војводини у традиционалном избору листа "Дневник".
– Награде нама спортистима веома значе у каријери. Док тренирамо и такмичимо се, само размишљамо о резултатима, никако се не опуштамо. И онда, када дође крај сезоне и мало се опустимо, дођу и друштвена признања да те подсете шта се све дешавало током сезоне. Зато је крај године толико леп, подсети на то колико смо труда уложили током сезоне, а награде су мотив више за подстицај за рад у периоду који следи - рекао је Барна.
Сада је пред Андрејом Барном пауза, а потом следе припреме за наредну сезону када је на програму Светско првенство.
– Мало сам одмарао после Олимпијских игара, а сада полако улазим у форму. Још нисам начисто шта ћу и како ћу до Светског првенства у августу. Морам добро да размислим и да извагам, не само о планетарној смотри већ о развоју каријере уопште. Доста тога биће јасније после разговора са руководствима Пливачког савеза Србије и Олимпијског комитета Србије. Сам не могу, а после поменутих разговора видећемо да ли има смисла да се припремам за планетарну смотру - закључио је Барна, чији је брат Филип такође успешан спортиста. Он је члан кошаркашког састава суботичког Спартака, победника такмичења у АБА 2 лиги прошле године.
