(ФОТО, ВИДЕО) „Ви, ку**ини синови!“ Пре 39 година ЕЛЕНА ЧАУШЕСКУ се пред последњи пут обратила румунском народу „ПРВА ДАМА ЗЛА“ рођена на православни, а СТРЕЉАНА на католички БОЖИЋ

Рођена је као Ленута Петреску, у сељачкој породици у Петрештију, у округу Дамбовица у Румунији, 7. јануара 1916. године. На свет је дошла на Божић по јулијанском календару, а судбина је хтела да га напусти на исти празник по грегоријанском.
Стекла је само основно образовање, после чега се с братом преселила у Букурешт и радила као лабораторијска асистенткиња пре него што се запосила у фабрици текстила.

Придружила се букурештанском огранку Румунске комунистичке партије 1939. године и у странци упознала тада младог комунисту чије вам је име сигурно познато.
 

Николаје Чаушеску имао је тада 21 годину, док је она била две године старија, а наводно се одмах толико заљубио да више никад није погледао ниједну другу жену. Били су изразито привржени једно другом, говорило се да су једна душа у два тела, а исто колико су обожавали једно друго, народ их је касније једнако презирао.

 Чаушеску је тих дана често био хапшен, што је прекидало њихову везу, а венчали су се у децембру 1945. године. Кроз ноћне курсеве на локалном Политехничком факултету је током педесетих дошла до дипломе хемичарке, а касније и докторат.

Током власти Чаушеског

Након што су комунисти преузели власт, Елена Чаушеску радила је као секретарица у Министарству спољних послова и није имала претерало важну улогу док њен муж није постао генерални секретар Комунистичке партије. Тада је почела да прати Чаушеског на путовањима, а једно је оставило посебан утисак на њу – током државне посете Кини 1971. године приметила је како Ђанг Ћинг, супруга Мао Цедунга, имала изражену моћ.

Највероватније инспирисана тиме, почела је да ради на сопственом успону у Румунији.

Већ у јулу исте године, након мале културне револуције коју је покренуо Николаје Чаушеску, Елена је изабрана за чланицу Централне комисије за социо-економска предвиђања.
 

Почевши од јула 1972. године, добијала је важне функције у Румунској комунистичкој партији – била је чланица Централног комитета странке, па чланица Политбироа, изабрана је у Извршни комитет, затим за Велику народну скупштину Социјалистичке Републике Румуније, а укључена је у партијску администрацију и била једна од ретких супруга лидера Комунистичке партије која је постала важна фигура у политици.

 Од 1975. до смрти, 1989, у Скупштини представљала Питести, округ Аргеш, најважнији индустријски регион земље, а од 1980. била је прва заменица премијера.

Елена Чаушеску је од раних осамдесетих имала свој култ личности који није био ништа мање интензиван од оног који је изградио њен муж.
 

Сматрана је "мајком нације", а док су је изводили из суднице пре погубљења снимљена је како куди војнике како јој везују руке изговарајући:

„Срам те било. Одгајала сам те као мајка. Ја сам те подигла“.

По свему судећи, Еленина сујета и жеља за почастима је надмашила и оне по којима је био познат Николаје Чаушеску. Румунска телевизија је, као и у његовом случају, имала строге интрукције о томе како ће она бити приказана, па је, рецимо, било забрањено да њен лик на екрану буде из профила јер није била задовољна изгледом свог носа.
 

Посебно је желела, како пише Глоси, да буде цењена у научној заједници, па је објавила бројне научне радове, а након револуције 1989. више научника је тврдило да их је Елена Чаушеску терала да их пишу у њено име, као и да је докторат добила искључиво због положаја. Пре неколико година румунски истраживачи позвали су академске издаваче да избаце име Елене Чаушеску из више десетина научних радова и књига који су, како тврде, лажно представљени као њен рад.
 

Понекад су је звали Кодои, због тога што је погрешно изговарала назив хемијског једињења угљен-диоксид (ЦО2) – Ц је угљеник, О кисеоник, а "дои" број два на румунском. Многи су јој се ругали, укључујући и званичника коју је тако називао током каснијег суђења, а надимак је још комичнији јер "кодои" на румунском значи "велики реп".

Пад Чаушеског

У годинама власти Чаушеског, Румунија је била изолована и сиромашна земља, док су Николае и Елена описивало то доба "златном епохом". Задовољство је ескалирало једнонедељним скупимомасилних немира и нереда у Румунији у децембру 1989, које је Чаушеску покушавао да смири обећавајући боље услове и повећање плата. Ништа није смирило бесан народ и након седам дана, 22. деембра је брачни пар Чаушески одлучио да побегне.

Међутим, уместо да их одведу на сигурно, војници су их у трговишту одвели пред војни суд, који је експресно организовао суђење. Николае Чеушески је покушавао да преузме заштитну улогу и молио Елену да се смири сваки пут кад би заустила да одговори љутито, па је она одговорила само на неколико питања. Оптужени су за илегално стицање богатства и смрт хиљада Румуна, а суђење није трајало ни сат и по.
 

Збачен је комунистички режим. Поподне, 25. децембра 1989. у Трговишту су предати стрељачком воду и погубљени у дворишту касарне. Руке су брачном пару Чаушески везане на леђима, а одлучено је да се њему не пуца у лице, како се не би сумњало да је заиста он погубљен, док Елена није поштеђена такве егзекуције. Како је записао британски историчар и ТВ водитељ Сајмон Сибаг Монтефјоре, она је пред стрељање повикала:

„Ви, ку**ини синови!“

Њен муж је за то време певао Интернационалу.

Ипак, све је трајало врло кратко, а премијер Петре Роман је за француску телевизију рекао да је стрељачки вод пожурио због гласина да ће они који су остали одани Чаушеском доћи да га спасу.
 

Тела су након погубљења прекривена платном и однета у Букурешт, где су сахрањена 30. децембра. Два дана након стрељања, снимци суђења и фотографије мртвих Чаушескуових приказане су у западним медијима, а касније истог дана и на румунској телевизији.

Иза себе су оставили троје деце: Валентина, Зоју и Никуа. Валентин је 2009. изјавио да је требало да погубе њихове родитеље истог дана када су ухапшени и да им није било потребно суђење.