(ФОТО) ФУТОЖАНИН СЕ ПОКАЈАО, ОВО БИ СЛОМИЛО И СРЦЕ ОД КАМЕНА Дамир је трпео вршњачко насиље, година касније су га нашли: "Призори у стану су да седнеш и плачеш"

Деца некад могу бити сурова, кажу многи, а то је вероватно и истина. Међутим, то најчешће није због злобе већ због немогућности да се уживимо у емоције других и да схватимо последице својих дела.

А једном кад одрастемо и кад схватимо - често се постидимо ствари којих смо радили.

Прави људи, искрени, храбри и стабилни, немају проблем да своје грешке признају. А неки чак покушају и да их исправе.

Управо је то урадио Мићко из Футога који је, када је био основац, заједно са другарима малтретирао једног Дамира, због чега му је сада неописиво криво.

Он је сазнао да Дамир живи у тешким условима и на Фејсбуку је објавио потресну поруку у којој је апеловао на своје другаре који су га, такође, прогањали, као и на све људе који су у прилици, да му помогну.

- Другови моји. Из Основне школе, из Футога, Новог Сада, Србије, одакле год. Посетио сам Дамира, нашао сам где станује. Призори у стану су да седнеш и плачеш. Пре него што га било ко осуди, говорећи да је могао да среди, укратко ћу оним, који не знају испричати с чим се он од малена борио. Отац га је напустио, живео је само с мајком. Вечито је бежао. Од нас, окрутних клинаца, који смо се као стршљени обрушавали на њега, кад год га сретнемо. Стидим се тога, стиде се многи, који сад ово читају. Ако је за утеху, ко год је био део те свите, сад се горко каје и први су се јавили, да помогну. Требало је да одрастемо, да добијемо своју децу и да схватимо шта бисмо урадили, да наше дете неко прогања - започео је он причу на Фејсбуку.

Дамира је мајка тада, пре много година, покушала да заштити, али то није било успешно.

- Мајка га је пратила у школу, из школе... Јурила и тукла сваког кога је стигла и ко је на њега дигао руку. И требала је. И јаче и више. Школска врата су за њега била спас, кад их се дочепа, а у исто време и врата ужаса, кад је требало кући да се крене.Јурили су га сви, и ја и млађи и старији и другари из разреда, који су све били, само не другари - присећа се он.

Године су прошле, а Дамирова мајка је умрла...

- Мајка му је умрла, сам је, болестан, како психички, тако и физички. Звонио сам му на интерфон, сишао је доле, позвао ме у кафић, јер га је било срамота нереда. По кесама бих рекао да се, кад нема, храни из контејнера. А шта му треба? Па све! Фрижидер са замрзивачем, веш машина, намештај, кречење. Дуг за гас је 45.000 динара. Тек кад се обезбеди фрижидер са замрзивачем у обзир долазе намирнице, као месо. До тад, од хране само оно сто може да стоји. Уме да скува, али фрижидер је најпотребнији. Рачун у банци нема, колико сам га разумео, мада не знам како прима пензију, вероватно на личну карту. Уколико неко жели, новац му може послати на мобилни. Или да оде и отвори рачун у банку? - каже он и додаје:

- Поделите ово, верујем да ће се многи одазвати и да ћемо заједно много више урадити. Кад се руке сложе, све се може, све се може.

Овај храбри човек који је грешио (али, ко није?!) овај апел објавио је пре четири дана и до сада су, захваљујући њему, прикупљена значајна средства. Довољна бар да покрију дуговања.

Мићко је након неколико дана објавио списак свих људи који су му дали новац и за ова четири дана од неколико људи прикупљено је 41.000 динара и 250 евра.

kurir.rs/dnevnik.rs