РАКИЈА КАО СУВО ЗЛАТО Срби годишње произведу огромне количине алкохолног напитка само за сопствене потребе, ево колико
На основу података Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, производња јаких алкохолних пића у 2023. години достигла је 36,2 милиона литара, што је повећање од 2,5 одсто у односу на претходну годину, односно 61 одсто у односу на 2017. од када је почела регистрација произвођача по новом Закону о јаким алкохолним пићима.
"Највећа је производња ракије од воћа, у количини од 27,1 милиона литара и то првенствено шљивовице. Остала јака алкохолна пића, где доминира производња вињака, траварица, ликера, џина и других, имају производњу од 9,1 милиона литара", рекао је за Biznis.rs секретар Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије (ПКС) Александар Богуновић.
Поред регистрованих произвођача – предузетника и правних лица, у Србији постоји и велики број индивидуалних произвођача који производе ракију за сопствене потребе.
"Скоро свака кућа у сеоском домаћинству и руралном подручју има воћњак, односно воће које углавном прерађује у ракију. Процена је да са производњом за сопствене потребе укупна количина произведене ракије износи око 50 милиона литара, од чега је највећа производња концентрисана у Расинском, Шумадијском, Моравичком и Златиборском крају", истиче Богуновић.
На основу података Савеза произвођача ракије Србије, најзаступљенија је шљивовица са 60 одсто удела, следи дуња са 15, кајсија и крушка са по десет одсто и остале воћне ракије пет одсто.
Када је реч о извозу јаких алкохолних пића, у 2023. години био је већи за 30,2 одсто у односу на претходну годину.
Истовремено се извоз ракије од воћа смањио за 1,1%, док је увоз јаких алкохолних пића мањи за 31,3%.
У 2023. години ракије од воћа највише су се извозиле у Црну Гору, Хрватску, Босну и Херцеговину, Немачку и САД. Извоз у ових пет земалја чини 63,5% укупног извоза воћних ракија.
"Тржишта на којима је забележено значајније повећање извоза ракија од воћа у 2023. години у односу на 2022. су Словенија, Северна Македонија и Чешка, а нова тржишта на која је забележен извоз су Конго и Исланд. У првих девет месеци 2024. године извоз ракије од воћа бележи повећање од 16,3% у односу на исти период претходне године и вредносно је износио 11,3 милиона евра", напомиње Богуновић.
С обзиром на то да производња ракије од воћа у Србији има дугу традицију и да се из године и годину повећава број регистрованих произвођача, као и квалитет и вредност извоза, у Привредној комори Србије сматрају да је ово велика шанса коју треба искористити и уз адекватну промоцију на светском тржишту позиционирати ракију у сам врх јаких алкохолних пића.
Потрошња вина ипак релативно ниска у Србији
Што се тиче вина, Богуновић каже да је просечна производња у Србији око 30 милиона литара на годишњем нивоу.
"Потрошња вина у Србији је релативно ниска и износи 14 литара по становнику. Србија је током 2023. године извезла вина у вредности од 22 мил ЕУР, док је увоз знатно већи и реализован је у вредности од 43 милиона", додаје он.
Србија је током 2023. године, као и у претходном периоду, остварила негативан сполјнотрговински биланс када је реч о вину – како у погледу количине, тако и у погледу вредности промета.
"Највећи обим трговине вином, исклјучујући ароматизовано вино, Србија је као и протеклих година остварила разменом у оквиру региона југоисточне Европе – ЦЕФТА тржиште, при чему је и далје веома изражен увоз са овог тржишта. Он чини око 50 одсто укупног увоза вина у 2023. години", наводи саговорник.
Део трговине одвија се са землјама Европске уније, па је тако прошле године са овог тржишта увезено више од 40 одсто укупног увоза, док је на тржиште ЕУ извезено преко 18 одсто укупног извоза вина, показују подаци ПКС.
"Значајан део трговине вином одвија се са осталим землјама, уз доминацију извоза на тржиште Руске Федерације. Током 2023. године у Русију је извезено вина у вредности од осам милиона евра. Посматрано по земљама, прошле године је као и претходне највећа количина вина увезена из Северне Македоније. Највећа количина вина у 2023. извезена је на тржишта Руске Федерације, Црне Горе и Босне и Херцеговине", истиче Богуновић.
Према подацима Привредне коморе Србије, сполјнотрговинска размена ароматизованог вина одвија се у знатно мањем обиму, при чему је извоз у 2023. години забележио значајан пораст, како у поређењу са претходном годином, тако и у поређењу са просечним извозом у периоду од 2015. до 2023. године.
Доминантни обим увоза ароматизованог вина Србија је, као и протеклих година, имала са тржишта ЕУ.
