ИЗЛОЖБА СИТНИХ И РАСНИХ ЖИВОТИЊА Кад би било услова ОД ХОБИЈА БИ МОГАО ДА СЕ РАЗВИЈЕ БИЗНИС; Неки се шепурили неки бојажљиво крили у кавезу
Више десетина одгајивача ситних и расних животиња из Србије јуче је на путу за Ченеј, код Новог Сада, представило неколико стотина ретких врста које држе из хобија, мада би се неке од њих могле гајити и у комерцијалне сврхе.
Јучерашње излагање било је прво после петогодишње паузе јер због птичијег грипа Удружење за заштиту и одгој ситних и расних животиња није имало дозволу за организацију изложбе.
На изложби је била изложена и живина, кокошке сомборска капорка и банатски голошијан, за које држава даје подстицај јер су аутохтоне расе, затим патке, гуске, ћурке, зечеви, кунићи и на стотине голубова − новосадски пругасти голубови, који су симбол Новог Сада, затим стапарски голубови, руске чајке, пилићани, амаричке џиновске псимоноше... Одзив међу одгајивачима је био огроман, али је изостала најмлађа публика, за коју би изложба представљала својеврсну атракцију.
Председник Удружења секције живинара Новог Сада Мирослав Јаковљевић казао је за Дневник да у секцији има осам хобиста који деценијама гаје расну живину, од патуљастих до тешких и великих ускрсних врста.
− Сви одгајивачи баве се узгојем из љубави, а никако из комерцијалних разлога. Имају мала јата, у којима је 10−15 примерака, мада би се могла покренути и комерцијална прича, јер је месо тих животиња много укусније од меса кока са фарме, али треба за то подстицај и да јата буду уматичена.
Удружењу за одгој и заштиту ситних и расних животиња Новог Сада највећи проблем представља недостатак простора за кавезе, јер по речима председника Ивана Сабоа немају где да их ставе.
− Изложбу смо организовали на отвореном простору, а некада смо имали прилику да ситне и расне животиње посетиоцима представимо у затвореном амбијенту. Требају нам простор и већи значај у друштву да бисмо добили подстрек да љубав према животињама претворимо у бизнис, јер се сада сналазимо, да бисмо сачували ретке а корисне расе − навео је Сабо.
З. Делић