ПО ЛЕГЕНДИ СУ ГА ЗАСАДИЛИ ПОДАНИЦИ ЦАРА САМУИЛА...
ДРВО КОЈЕ ПАМТИ КАДА СУ СРБИ ПОСТАЛИ ХРИШЋАНИ Храст стар више од 1.000 година расте код Беле Паланке НАЈСТАРИЈИ ЖИВИ СТВОР НА БАЛКАНУ
Код белопаланачког села Дивљана, око 5 километара од Беле Паланке, расте, како многи кажу, најстарији живи створ на Балкану - храст китњак стар више од 1.000 година, који су, по легенди, засадили поданици македонског цара Самуила.
Како за Танјуг каже Младен Цветковић, стручни сарадник у Туристичкој организацији Беле Паланке, храст има обим стабла од три и по метра, а у шупљину стабла може да стане сто са столицама.
"Ми често кажемо да је то најстарији становник Балкана, има више од 1.000 година и прави је магнет и атракција за све путнике намернике, туристе, фотографе, заљубљенике у природу. Оно што је карактеристично за овај храст је то да припада породици храста китњака, по легенди засадили су га поданици македонског цара Самуила и он се до дана данашњег одржао", рекао је Цветковић.
Додаје да храст и данас рађа жирове и да је очигледно да микроклима овог предела изузетно одговара храстовима.
"У непоследној близини налази се још један храст китњак стар 500 година, а мало даље, на око километар ваздушне линије, у атару села Ореовац, расте још један такав храст стар око 600 година", наводи Цветковић.
Осамдесетогодишња мештанка Дивљане Снежана Јоцић каже за Тањуг да храст расте на црквеном имању и да је заправо свето дрво, или миро како се овде назива, те да је посвећен Светом Тројици.
"Овде се на дан Свете Тројице окупљало цело село, доносили су се колачи, печење, играло се, певало било је заиста предивно, али сада тога више нема. Овде су некада биле, у оближњем манастиру и руске монахиње, било их је 40 и ту у непосредној близини храста оне су највећим делом и сахрањене", прича она.
О великом значају села Дивљана у историји сведочи и чињеница да се ту налази и Дивљански манастир, једна од највећих светиња јужног дела Србије.
Манастир се налази на некадашњем античком путу за Скопље и Солун и претпоставља се да је стар више од 1.600 година.
Ова светиња је много пута рушена до темеља, а обновили су га браћа Мрњавчевићи.
Према подацима Епархије нишке, на овом месту још у 4. веку пре Нове ере налазило се светилиште посвећено паганском богу Сунца Митри.