У ВОШИНОМ САСТАВУ ЈЕДИНО ЈЕ ДРАГАН КОКАНОВИЋ ИЗ СОПСТВЕНЕ ОМЛАДИНСКЕ ШКОЛЕ: Куповина играча није гарант успеха

У Војводини је то нарочито израженио, с обзиром на традицију и респекртабилне резултате омладинске школе „Илија Пантелић“, с краја прошлог и у првим деценијама новог века. Захваљујући милионским трансферима, са Вошином децом првенствено, Воша је стабилност колектива успоставила, а клупска каса сада је тешка неколико стотина милиона динара. У међувремену, Вошином свлачионицом дефиловали су играчи са различитих меридијана света. Ни један се није задржао дуже од годину дана. 

– Можемо клуб да доведе десет добрих играча, али то нам није никакав гарант успеха – каже некадашњи играч и тренер Војводине у два мандата Радослав Батак. - До успеха можемо само кроз континуитет и константност. Када сам био у московском Динаму спортски сектор клуба довео је пет европски вредних фудбалских звезда, али је доминирао ЦСКА. Они суградили причу годинама, имали су „костур“ екипе и само су га надограђивали. Тако су освојили Куп УЕФА и играли финале Суперкупа Европе са Ливерпулом. Производња играча је нужна, то је основ перспективне будућности сваког клуба. Знамо да су трансфери један од начина да клуб опстане, али трансфери морају да буду плански, никако по сваку цену.

На претходној првенственој утакмици против Чукаричког на „Карађорђу“ (0:1) у саставу Војводине био је само један играч из Вошине школе, Драган Кокановић. Прошао је све селекције, од 16 до 20 година, да би као позајмљени играч у Кабелу и Младости Гат, безмало три године чекао нову шансу у Вошином дресу. Чекао и дочекао, као тенутно једини из школе коме је тренер Лалатовић указао поверење у дербију. Истина Медојевић и Полетановић су такође прошли клупске селекције. Али, у актуелној причи сасвим је јасно због чега је једино Кокановић означен као јединствен пример. 

– Кокановић је прави пример томе – наставио је Батак. – Добро је да добија минутажу, из утакмице у утакмицу. Имамо момке који су спремни да га следе и да се угледају на њега и на његово стрпљење на путу до сениорског састава Војводине. Осетљив је прелаз из млађих селекција до првог тима. Ваља своју децу истрпети и шансу им дати, али за то је потребан низ одговорних људи у сваком сегменту њиховог одрастања. Према играчима из наше школе морају да се одређују циљеви. Другачијег пута не видим. 

Говорећи о развоију своје каријере и повреди која га је на два месеца одвојила од терена, Кокановић је у недавном разговору за Дневник стрпљење означио као основну нит на путу развоја младих фудбалера. На клупи су тренутно Сукачев и Тањга, који чекају своју прилику. Тек ће да их буде, веле у руководству омладинске школе, у којој генерација 2008. годишта већ фигурира као капитал који вреди неговати. 

Л. Бакмаз