U VOŠINOM SASTAVU JEDINO JE DRAGAN KOKANOVIĆ IZ SOPSTVENE OMLADINSKE ŠKOLE: Kupovina igrača nije garant uspeha
Negovanje sopstvene škole fudbala želja je svakog navijača bez obzira na klupsku priupadnost. To je i deklarativno opredeljenje klupskog menadžmenta.
U Vojvodini je to naročito izraženio, s obzirom na tradiciju i respekrtabilne rezultate omladinske škole „Ilija Pantelić“, s kraja prošlog i u prvim decenijama novog veka. Zahvaljujući milionskim transferima, sa Vošinom decom prvenstveno, Voša je stabilnost kolektiva uspostavila, a klupska kasa sada je teška nekoliko stotina miliona dinara. U međuvremenu, Vošinom svlačionicom defilovali su igrači sa različitih meridijana sveta. Ni jedan se nije zadržao duže od godinu dana.
– Možemo klub da dovede deset dobrih igrača, ali to nam nije nikakav garant uspeha – kaže nekadašnji igrač i trener Vojvodine u dva mandata Radoslav Batak. - Do uspeha možemo samo kroz kontinuitet i konstantnost. Kada sam bio u moskovskom Dinamu sportski sektor kluba doveo je pet evropski vrednih fudbalskih zvezda, ali je dominirao CSKA. Oni sugradili priču godinama, imali su „kostur“ ekipe i samo su ga nadograđivali. Tako su osvojili Kup UEFA i igrali finale Superkupa Evrope sa Liverpulom. Proizvodnja igrača je nužna, to je osnov perspektivne budućnosti svakog kluba. Znamo da su transferi jedan od načina da klub opstane, ali transferi moraju da budu planski, nikako po svaku cenu.
Na prethodnoj prvenstvenoj utakmici protiv Čukaričkog na „Karađorđu“ (0:1) u sastavu Vojvodine bio je samo jedan igrač iz Vošine škole, Dragan Kokanović. Prošao je sve selekcije, od 16 do 20 godina, da bi kao pozajmljeni igrač u Kabelu i Mladosti Gat, bezmalo tri godine čekao novu šansu u Vošinom dresu. Čekao i dočekao, kao tenutno jedini iz škole kome je trener Lalatović ukazao poverenje u derbiju. Istina Medojević i Poletanović su takođe prošli klupske selekcije. Ali, u aktuelnoj priči sasvim je jasno zbog čega je jedino Kokanović označen kao jedinstven primer.
– Kokanović je pravi primer tome – nastavio je Batak. – Dobro je da dobija minutažu, iz utakmice u utakmicu. Imamo momke koji su spremni da ga slede i da se ugledaju na njega i na njegovo strpljenje na putu do seniorskog sastava Vojvodine. Osetljiv je prelaz iz mlađih selekcija do prvog tima. Valja svoju decu istrpeti i šansu im dati, ali za to je potreban niz odgovornih ljudi u svakom segmentu njihovog odrastanja. Prema igračima iz naše škole moraju da se određuju ciljevi. Drugačijeg puta ne vidim.
Govoreći o razvoiju svoje karijere i povredi koja ga je na dva meseca odvojila od terena, Kokanović je u nedavnom razgovoru za Dnevnik strpljenje označio kao osnovnu nit na putu razvoja mladih fudbalera. Na klupi su trenutno Sukačev i Tanjga, koji čekaju svoju priliku. Tek će da ih bude, vele u rukovodstvu omladinske škole, u kojoj generacija 2008. godišta već figurira kao kapital koji vredi negovati.
L. Bakmaz
