СЕЋАЊЕ: ДРАГОЉУБ РАША ТОДОСИЈЕВИЋ (1945−2024) Одлука као уметност

Један од протагониста неформалне београдске групе концептуалних уметника, која је крајем 60-их и почетком 70-их година учинила радикални отклон од идеологије и праксе социјалистичког модернизма и укључили се у нове уметничке токове који су тек настајали код нас и на светској сцени. Тада млади уметници (Марина Абрамовић, Ера Миливојевић, Неша Парипо вић, Зоран Поповић, Гергељ Урком) окупљени око београдског Студентског културног центра кренули су истраживање нових форми уметничког изражавања, као што су: видео, перформанс, акција, инсталација…, са циљем провоцирања и преиспитивања структуре и функционисања текуће праксе, као и актуелног друштвеног контекста. Овакав приступ деловању у пољу уметности, је дефинисан као нова уметничка пракса, друга линија, концептуална, медијска и неоавангардна уметност.

Раша Тодосијевић је представио Србију на 54. Венецијанском Бијеналу савремене уметности, изложбом ”Светлост и тама симбола”, у Павиљу Србије, 2011, за шта је добио интернационално признање − УниКредит Венецијанску награду, као прву и једину награду коју је наш павиљон до сада добио на овој реномираној манифестацији. Након изложбе, једну од монументалних инсталација аутор је поклонио продуценту изложбе Музеју савремене уметности Војводине, уз друга дела током година успешне сарадње. У МСУВ је имао велику ретроспективну изложбу „Сутра је понедељак“, у оквиру програма Нови Сад  ̶ ЕПК  2022, а недавно је његова композиција „Волите Француску као што је Француска волела Ван Гога 1816.” постала део сталне поставке ГМС. 

Дипломирао је на Академији ликовних уметности у Београду 1969. године. Био је један од међународно најактивнијих и уваженијих уметника из Србије. Његови радови су, између осталог, откупљени за Тејт музеј у Лондону, париски Бобур, стокхолмски Музеј модерне уметности, и др. Осим награде на 54. Бијеналу у Венецији, добитник је бројних других признања, међу осталим Награде Сава Шумановић (2008) у Новом Саду  и Награде „Иван Табаковић“ САНУ (2024).

 Међу његовом значајном и обимном вишегодишњом уметничком праксом налазе се неке од његових кључних серија, као што су: Дневник, Decision as Art (Одлука као уметност), Was Ist Kunst? (Шта је уметност?), Gott Liebt die Serben (Бог воли Србе) и др. Континуирано је деловао у пољу друштвено-политичке ангажоване уметности, те преиспитивању стандардних уметничких система, наметнутог и пштеприхваћеног, као подложног критици и новом сагледавању. У оквиру неоавангардне уметничке праксе развио је иновативне методе савремене уметности директо укључене у развој социјалног окружења. Проблеми и питања којима се бавио од 1970-их година представљају тачке упоришта друштвеног и уметничког козерватизма и традиционализма, које је својом радикалном праксом чинио видљивом и подложном освешћеној критици. Пракса којом се бавио указује на важност постојање паралелног развоја локалне и интернационалне уметничке сцене, те његово дело смешта у шири контекст неоавангардне уметности.

Сања Којић Младенов