РЕКАО ЈЕ: "ОНА ЈЕ ВЕЋ ГОТОВА, БАЦИЋЕМО ЈЕ НЕГДЕ" Исказ оптуженог за убиство мале Данке! Саслушан 4 пута, изговарао страшне речи

Његов исказ налази се на осам страна оптужнице.

Оптужница против Јанковића и његовог наводног саучесника Дејана Драгијевића је потврђена.

Прво саслушање - све признао

Јанковић је први пут саслушан у Полицијској управи у Бору 5. априла, дан након хапшења. Он је тако рекао да ради у ЈКП "Водовод" са Дејаном Драгијевићем и да су тог јутра добили радне налоге за послове које треба да заврше тог дана, као и да су прво отишли у насеља Малазија и Суваја, где су завршили око поднева, а потом их је шеф Зоран Здравковић упутио у Бањско Поље да провезе шахт у Озренској улици.

- Тамо смо стигли око 13.20 сати. Испумпали смо воду и утврдили да нема цурења, већ да се вода природно скупља услед подземних вода. Интервенцију смо завршили за неких пола сата, након чега смо сели у ауто и кренули уз Орзенску улицу. Изашли смо на главну улицу и наставили узбрдо до једне напуштене куће. Зауставио сам возило испред капије и угасио га, па смо изашли да одемо у тоалет. Нисмо никог видели, ни чули у близини - испричао је Јанковић у полицији, пише Република.

"Рекао је да је она већ готова"

Срђан Јанковић је потом описао како су након тога сели у аутомобил и да је кренуо у рикверц како би се окренуо, а затим наставио низ улицу. Након четири до пет метара Дејан му је, како је испричао, рекао да стане јер су ударили у нешто, али он то није чуо. Зауставио је аутомобил и Драгијевић је изашао из њега.

- Видео сам да отвара задња десна врата и да преко алата убацује дете које је било без свести, али је померало руке, а онда је сео у ауто и рекао ми да возим. Видео сам да је у питању девојчица, са косом средње дужине, да је обучена у маслинасто зелену јакну и розе панталоне и чини ми се да је имала беле патике. Кренуо сам аутомобилом низ улицу и зауставио сам се близу прве раскрснице да видим да ли има некога у близини ко је могао да нас види. Тада сам питао Дејана шта ћемо да радимо, а он је рекао да је "она већ готова" и да ћемо да смислимо нешто, да је негде бацимо - додао је.

Тада је испричао да је Драгијевић изашао из аутомобила, а да се он окренуо да види шта ради и да је видео руке око дететовог врата и да је горњи део тела девојчице био десетак центиметара подигнут са алата на који је било положено. Испричао је да су потом наставили да возе, а да их је возач једног белог аутомобила кроз прозор питао да ли су видели неко дете, на шта су му они одговорили да нису.

- Договорили смо се да даље идемо Старобањским путем, и када смо стигли до депоније са десне стране пута, Дејан ми је рекао да станем. Ја сам позвао неког старца од ког је требало да купим цреп, а Дејан је за то време шетао по депонији. Кад сам завршио разговор, Дејан ми је рекао да изађем из аута, што сам и урадио. Пришао сам Дејану који је стајао са десне стране возила и он је отворио задња десна врата и рекао ми да узмем девојчицу и да је извадим напоље. Леву руку сам пребацио испод горњег дела тела детета, а десну испод доњег. Више није давала знаке живота. Дејан је ишао испред мене и руком ми показао где да је оставим. Гледао је да неко не наиђе - испричао је Јанковић.

Он је истакао да је пришао ивици бедема где је била гомила смећа и тело девојчице спустио на стрмину међу смеће, а потом се вратио у аутомобил, након чега су отишли у фирму. После тога отишао је у насеље Малазија по цреп, док је Дејан отишао кући и нису се чули.

- Док сам био у Малазији, звао ме је шеф Зоран да ми каже да се јавим директору Горану Павићу, а он ми је рекао да се вратим у фирму јер треба да идемо да тражимо дете. Са директором сам отишао у Бањско Поље да тражимо девојчицу Данку која је нестала, иако сам знао где је девојчица и шта се са њом десило. У среду 27. марта Драгијевић и ја смо ишли истим возилом по радном налогу ка Бањском Пољу и Драгијевић ми је рекао да мора да склони тело девојчице са депоније. Ја сам му рекао да не смемо то да радимо јер има превише полиције - додао је.

Јанковић је испричао да га је Драгијевић 28. марта, док су радили, питао да ли је "завршио то што треба да заврши", мислећи на склањање тела девојчице, на шта му је Јанковић рекао да није, а да му је Драгијевић рекао да је он то решио, пошто Јанковић није смео.

- Питао сам Дејана где је склонио тело, а он је рекао да је то његова брига и није хтео да ми каже. Нисам знао да је дете угушено до момента када ми је то рекао у полицијској станици - закључио је своју изјаву у полицији.

Јанковић је истог дана саслушан у Вишем јавном тужилаштву у присуству изабраног адвоката Живадина Богдановића и тамо је рекао да жели да се брани ћутањем.

Обрт на другом саслушању- све негирао

Јанковић је поново саслушан у тужилаштву 4. јуна на предлог свог браниоца и тада је рекао да не остаје при исказу који је дао у Полицијској управи у Бору, као и да жели да изнесе одбрану пред тужилаштвом. Тада је испричао нову верзију догађаја.

- 26. марта око седам сати сам, као и обично, отишао на посао у ЈКП "Водовод" у Бору. До осам смо добијали распоред од пословође, а Дејан Драгијевић и ја смо добили распоред за рад у местима Суваја и Малазија, некон чега смо требовали материјал у магацину јер радимо на пословима замене водомера домаћинствима. Нешто пре 13 сати Дејан је добио телефонски позив од шефа Зорана Здравковића да одемо у Бањско Поље у Орзенску улицу да отклонимо квар. Тај налог је био усмени, док су остали били писани - рекао је Јанковић у тужилаштву.

У Бањском Пољу их је, како је испричао, већ чекао власник домаћинства, који је старији човек. Јанковић је рекао да је он отворио шахт у дворишту која је била пуна воде и да су Драгијевић и он уз помоћ пумпе извукли воду из шахта и констатовали да не постоји квар. Он је испричао да су Драгијевић и он почели да раде заједно месец до месец и по дана пре нестанка девојчице.

- ЈКП "Водовод" нам је за радне задатке дао службену "фијат панду" беле боје. Путни налози за возило су на име нашег пословође. Када кренемо на радне обавезе радне налоге смо попуњавали сами јер је налог отворен за целу радну недељу. Цео дан сам 26. марта возио службени аутомобил. Службено возило има два седишта и товарни део, а између седишта и товарног дела у ком држимо опрему за рад. Тамо је и радна гардероба - рекао је.

Тврдио да је видео жену са дететом

У Бањско Поље су, како је рекао, стигли око 13.30 сати и задржали су се до 20 минута. Након што су завршили посао у Озренској улици, ушли су у аутомобил, а пошто му је Драгијевић рекао да мора да иде у тоалет паркирали су се поред напуштене куће у близини које је било жбуње.

- Паркирао сам возило тако да је било окренуто ка кући и тада се ауто налазио ван пута. Дејан је изашао из аута и отишао два-три метра даље. И ја сам изашао из возила и отишао у wц у близини капије куће. Мислим да смо се вратили истовремено. У дворишту напуштене куће сам видео жену и једно дете. Дете је било висине до мог појаса. Жена се полако кретала док је држала дете за руку, али не знам да ли је био дечак или девојчица. Не могу да опишем жену, али је била окренута лицем према нама - додао је.

Он је рекао и да у близини напуштене куће није видео ниједно возило, а ни друге људе ни возила у непосредној близини тог дворишта. Након што су се вратили у аутомобил кренуо је у рикверц три до четири метра и за то време на путу није видео дете. Потом се вратио истим путем који је дошао и отишао ка излазу из Бањског Поља.

- При укључењу на главни пут сам стао да ставим појас. На путу ниса видео људе, ни возила. Док смо ишли ка излазу из Бањског Поља, наишли смо на бели "пикап", било је службено возило. У том ауту су била два мушкарца, изгледали су ми као радници. Возач је спустио прозор и показао да станем. Стао сам и спустио прозор, а он ме је питао да ли сам видео дете на путу. Рекао сам да нисам видео никакво дете, а колега Дејан је исто рекао да га није видео - рекао је Јанковић.

"У полицији су ме тукли и претили ми"

Навео је и да је 29. марта такође радио са Дејаном пуно радно време, а да је после 15 сати отишао да узме цреп са колегом из Шарбановца, као да и да је из Злота кренуо камион који је требало да превезе цреп. У Луку су, према његовим речима, стигли око 18 сати, где је провео викенд тако што је у суботу хтео да иде да оре њиву, али да је позван у полицију да да изјаву.

- Тада су ми узели ауто, то је било 30. марта. Сутрадан сам узео "ауди" од пријатеља јер нисам имао свој ауто, да бих отишао на сахрану бившој ташти. Ауто сам вратио око 16 сати. 1, 2, 3 и 4. априла Дејан и ја смо ишли на редовне радне задатке, а после посла се нисмо чули, ни виђали. 26. марта нисам аутом ударио дете, Дејан није убио дете док је био са мном. На мапи могу да покажем кретање службеног аута који сам тај дан возио, као и где сам се заустављао. Дете није постојало, ово за шта ме тужилаштво терети није тачно. У полицији у Бору су ме тукли и претили су ми. То ми је био најтежи тренутак у животу. Не знам ко ме је тукао, имао сам капуљачу на глави. У полицији сам признао да сам извршио убиство јер сам био у граници са смрћу - закључио је Јанковић одбрану у тужилаштву.

Одговарајући на питања тужилаштва, рекао је да га у канцеларији, док је давао одбрану, није тучен. Адвокату, како је испричао, није рекао да су га тукли "јер није знао за себе", али је додао и да се "не сећа да ли је адвокат био присутан". На питање тужиоца да ли је видео девојчицу стару две године у Бањском Пољу, Јанковић је рекао да "није видео никакву девојчицу", поновио је да није ударио дете, да Дејан Драгијевић није убацио тело детета у аутомобил, да га ниједан од њих двојице није давио. Рекао је и да је код депоније стао да би телефонирао и да нису бацили тело детета на депонију.

- Са Дејаном, понављам, нисам причао о детету. Није спомињао брата и оца. Могу да се закунем у своје најмилије да нисам убио дете, а да није ни Дејан док је био са мном. Наводи Наредбе о спровођењу истраге нису тачни, нисам убио дете. Службено возило нисам прао после 26. марта јер није ни било прљаво - рекао је Јанковић одговарајући на питања.

Поново саслушан

Срђан Јанковић је у току истраге још једном саслушан у тужилаштву и то 19. јуна. Тада је рекао да остаје при свему што је претходни пут рекао у тужилаштву и да је спреман да одговара на питања тужиоца. Одговарајући на питања он је детаљно описао положај службених возила када су стали у Бањском Пољу и поновио како је изгледало заустављање у близини куће испред које је нестала Данка. Такође је поновио и којим путем су ишли ка излазу из Бањског Поља, као и да их је зауставио човек (Данкин отац прим. аут) који је питао да ли су видели дете.

- Нисмо чули никакав звук, никакав ударац током вожње - рекао је, а потом поново испричао како је изгледало њихово заустављање у близини депоније.

На питање тужиоца да ли конзумира алкохол, рекао је да пије код куће, а да за време радног времена и када вози не пије, као и да 26. марта уопште није конзумирао алкохол. Када је у питању Дејан Драгијевић, такође је напоменуо да Дејан није пио, барем не док је био код њих.

- Радну одећу и обућу коју сам носио тог дана није прао, нити мењао до краја радне недеље. За себе то могу да тврдим, а за Дејана не знам. Живим са оцем у селу Лука, са њим сам у добрим односима. Боравим у стану у Бору, био сам сам јер у згради немам пријатеље. На послу сам добар са свима, немам кога да издвојим. Са Дејаном се дружим на послу као колега, а приватно се не дружимо и њему немам шта да се поверавам - рекао је Јанковић.

У тужилаштву је испричао и да је познавао Дејаноговог брата Далибора Драгијевића због тога што је он такође радио у "Водоводу", а да њиховог оца Радослава Драгијевића не познаје. Далибора, рекао је, у време пре нестанка девојчице није виђао јер је он био ангажован на пословима у селу Злот у ком је и живео.

- Ивану и Милоша Илића не познајем, а дете сам видео само на слици - закључио је Јанковићу током трећег привођења у тужилаштво.

Kurir.rs/Republika