ОВО СЕЛО ЈЕ ХИТ МЕЂУ ВИКЕНДАШИМА И ГАСТАРБАЈТЕРИМА За три године изграђене и обновљене чак 34 куће, потпуно измењена слика овог лепог места

Велики број људи ту је изградило викендице, стога су мирис тек упаљеног роштиља, прави мали сајам аутомобила разних регистарских ознака права „викенд разгледница“ Каћева. Другачије је средином седмице, зими поготово, али куће и викендице су ту, нигде оне неће са места на које су их „посадили“ релативно млади власници.

- Да не нагађамо, него бројем и словима: у последње три године 34 новоизграђене или обновљене старе куће, улепшале су Каћево и овај део општине. Има још, макар десетак, заинтересованих за сличне радове. Предњаче Бећировићи, Јоновићи, Буквићи, Хамзићи, Мушановићи… готово да нема фамилије а да неко није закопао темељ или, макар, то планира ускоро. Е, сад, друга је прича кад говоримо о обнављању имања, али и ту се ствари покрећу са мртве тачке - каже председник Месне заједнице Хајрудин Хамзић.

Каћево које мештани памте са почетка овог миленијума, данас готово да се не препознаје. Истина, по бројности сталних мештана и живости у селу каква је била средином прошлог века види се да су ово нека сасвим друга времена. Али, бар викендима и у летњем периоду да човек не поверује статистици која је на последњем попису регистровала тек 42 стално насељена становника.

- Средином прошлог века четвороразредна школа у Каћеву је бројала око стотину ученика, било око 170 кућа а одавде се на посао у Пријепоље зими, пртином, ишло у колонама. А онда су дошле деведесете: мало због ратова, мало због стандарда…, Каћево се преселило у Ивање и Луке, а ко није директно отишао „преко гране“ из родног села, учинио је то са „пролазних адреса“ у поменутим насељима. Сада нас има од Босне и Херцеговине па до Америке и Канаде. Највећи део поменутих радова се финансира у „тврдој“ валути, али има значајан број повратника који су новац зарадили у Србији, тачније у нашој општини. Ко каже да се не може зарадити и код нас - каже Хамзић.

Председник месне заједнице истиче да је село живнуло, мада је зими и даље готово па празно. Али, побољшана је путна мрежа, главни пут се зими чисти прилично редовно, а ни зиме нису као што су биле.

- Прошле године је било проходно готово од јануара до децембра, а кад би путеви на неколико праваца у селу били доведени у ред, верујем да би се и број оџака који се диме целе године значајније повећао. Истина, већином су пензионери на сталној адреси у Каћеву, ми смо најчешћи и у воћњацима и на ливадама, али важно је да  се сачува домаћинство, да се не прекида траг. Каћево има идеалну надморску висину, између 700 и 1150 метара, која омогућава да се готово све пољопривредне активности могу планирати и организовати - додаје он.

Хамзић истиче да је окретање ка малинарству десетковало фонд воћњака. Време како доноси тако и односи па је највећи број малињака напуштен или потпуно искрчен, па се опет саде чачанске сорте шљиве, калеме се традиционалне крушке и јабуке овог поднебља…Са око 150.000 струка малине спало се на највише четрдесетак хиљада а тај тренд се наставља - каже Хамзић.

- Обновљена четвороразредна школа ове године има четири ђака. Живнуло је село и изградњом џамије, а путеви и сеоски водовод су нам приоритети. На оба сектора има назнака да се стање поправи. У општини смо добили уверавања да ће се значајније улагати за путеве у селима која показују намеру да се поново попуне некад напуштене куће и имања. Водимо сталне активности да и Каћево буде део водовода који се ради за Хисарџик. Извор има довољно капацитета, остаје да се са комшијама, надам се, комшијски договоримо. Те све ствари, сеоски путеви и вода са оближњег Јадовника значајно би убрзале оживљавање Каћева. Не кажем да би се приближавали неким годинама кад је радио локални аутобус са два дневна поласка, али померили би се са двоцифреног ка троцифреном број сталних становника Каћева - уверен је Хајрудин Хамзић, председник месне заједнице.