ИЗ АМЕРИКЕ У ЗРЕЊАНИН ЗБОГ ЉУБАВИ Судбински сусрет са Нигеријцем променио живот Леони из Баната
Леона Камраш трећа је генерација у чувеној породици зрењанинских цвећара Даруши.
Посао је започео њен деда по мајци, а наставила његова супруга, Леонина бака, па затим мама Соња. Данас, уз велику помоћ мајке, посао су преузеле Леона и њена сестра Ана Марија.
- Цвећарство није било мој први избор. Одрасла сам уз две јаке жене, баку и мајку, које су цео живот подредиле приватном послу у ком није било ни суботе, ни недеље, ни празника, ни одмора... Али, како то већ у животу бива, данас је цвеће мој живот и посао - почиње причу Леона Камраш.
Леона је одлучила да једно лето проведе радно у Америци. Посао у једном кафићу одредио је њен живот и судбину, јер ту је упознала супруга Салмана ал Мубарака, који је у Америку дошао из Нигерије, са идејом да тамо и остане.
- Некако смо се при крају мог боравка у Америци заљубили једно у друго. Он је остао у Америци, а ја сам се вратила у Србију и у потрази за земљом где бисмо заједно живели изабрала Ирску - прича Леона. - Нашла сам посао бебиситерке, и како то већ неко уреди, породица у коју сам стигла бавила се цвећарством. Међутим, чекање на папире за Салмана протегло се на годину и по дана, па сам само једног дана помислила – зашто бих радила у туђој цвећари кад имам своју. Вратила сам се у Зрењанин и од тада радим у породичном бизнису, а Салман и ја смо постали родитељи двоје дивне деце, Фриде и Олуватобија.
На куварском такмичењу
Леону смо недавно гледали на једном куварском забавном такмичењу.
- Волимо сви и да кувамо и да једемо. Фрида обожава нигеријску кухињу и јако се радује кад чује да ће тата кувати. Проблем је што у Србији не постоји ниједна радња са афричким намирницима, па по њих морамо у Сегедин. У нигеријској кухињи заступљенији су зачини, брашно им је од биљке јам. Једу јако љуту храну, па ми припремамо ипак мало блажу верзију - истиче Леона.
Салману је у Зрењанину лепо, сви су га прихватили а, Леони полази за руком да балансира обавезе предузетнице и мајке, иако је живот некад изненади.
- Десило се да сам се са Тобијем породила, нећете веровати, 8. марта. Рекла сам доктору, молим вас само не 8. марта, а кад ме је погледао зачуђено, рекла сам - ја сам цвећарка. На крају је морао буквално да ми одузме телефон – завршава уз осмех Леона Камраш.
Ж. Балабан