Најнижа плата + две просечне = највиша зарада
НАЈПЛАЋЕНИЈИ ЗАПОСЛЕНИ У ИТ СЕКТОРУ, УСЛУГЕ СЕ СЛАБО ПЛАЋАЈУ Распон између најмање и највеће ЧИНЕ ДВЕ ПРОСЕЧНЕ ПЛАТЕ
По подацима Републичког завода за статистику просечна септембарска зарада у Србији била је 96.155 динара.
Ипак, тај износ није се нашао у ковертама већине запослених јер се просечна зарада израчунава на основу износа свих обрачунатих зарада и укупног броја запослених па тај податак јасно говори да се примања у Србији веома разликују.
Тако је за многе просечан износ недостижан, а за неке је то само део месечних примања. То потврђује и износ медијалне плате, коју зарађује око половине укупног броја запослених и која је у септембру била 75.117 динара, као и то што је и много запослених чија су месечна примања мања од медијалне зараде. Запослени у јавном сектору у септембру су, у просеку, зарадили 99.363 динара, што је 3.208 динара више од републичког просека, а дупло више од зараде предузетника и запослених код њих који су тог месеца зарадили 49.573 динара.
52.663 динара плата у услужним делатностима
Када се посматра просечна нето зарада у 19 делатности, за које РЗС објављује податке, у септембру је у седам била виша од републичког просека, а у 12 мања. Између највише и најниже просечне зараде по делатностима разлика је велика и износи чак 165.480 динара, то јест око 1.408 евра, што је, нешто мање од две просечне месечне плате. Када се просечне зараде посматрају кроз призму медијалне, у две делатности износ је био нижи.
Највише су, у просеку, зарадили запослени у делатности информисања и комуникације – 224.247 динара, потом у финансијским делатностима и делатности осигурања – 134.910 динара, рударству - 124.770 динара, стручним, научним и техничким делатностима - 122.276 динара, делатности снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација - 118.356 динара, те делатности државна управа и одбрана; обавезно социјално осигурање - 105.391 динар.
У државним фирмама просек виши од републичког
Све зараде у јавном сектору у септембру су биле више од медијалне плате, већина је била виша од републичког просека, а кретале су се у распону од око 83.400 динара до око 110.750 динара. Највише просечне зараде исплаћене су у администрацији на нивоу државе - 110.758 динара, а најнижа просечна примања имали су запослени у администрацији на локалном нивоу – 83.387 динара.
Просечне зараде у јавним државним предузећима у септембру су биле 107.660 динара, администрацији на нивоу покрајине 107.126 динара, а у јавним локалним предузећима – 88.572 динара. Они који раде у делатности здравства и социјалног рада у септембру су, у просеку, зарадили 97.632 динара, а у образовању и култури - 93.697 динара.
Најмање септембaрске просечне зараде исплаћене су делатности услуге смештаја и исхране – 58.767 динара и у осталим услужним делатностима - 66.729 динара.
Највиша просечна зарада у септембру исплаћена је у области рачунско програмирање, консултантске и с тим повезане делатности - 284.191 динара, а потом у ваздушном саобраћају - 214.272 динара. Запослени у области научно истраживање и развој тог месеца су, у просеку, зарадили 195.937 динара.
Најмање новца у септембру било је у ковертама запослених у области остале личне услужне делатности - 52.663 динара, а потом у области припрема и послуживање хране и пића – 54.391 динар.
Д. Млађеновић