РЕЧ КРИТИКЕ Мајкл Вуд: Прича о Кини (Портрет једне цивилизације и њеног народа)
Преводилац: Бојан Тарабић, Издавач: Лагуна 2024.
Књига „Прича о Кини“ Мајкла Вуда, историчара, новинара и заљубљеника у ову земљу писана је као питко и веома информативно штиво које прати развој Кине од самих почетака, покривајући најважније догађаје у историји дугој четири хиљаде година. У овој књизи свакако је најпривлачнији амбициозни, широки замах аутора – Вуд не гомила сувопарне историјске податке већ покушава да да што живописнију слику једне цивилизације, бавећи се културом, политиком, а посебно историјом свакодневног живота.
„Прича о Кини“ писана је уобичајеним стилом какав је данас популаран за овакву врсту публицистичко-историјских књига (а какав препознајемо и у документарним емисијама из англо сфере), али мада је лака за праћење, и мада Вуд инсистира да што бомбастичније прикаже крупне догађаје да би задржао пажњу што више читалаца, јасно је да је у питању озбиљна студија препуна података, иза које стоји обиман рад. „Прича о Кини“ почиње са поглављима који прате саме почетке и корене културног (и сваког другог) развоја ове државе, затим преко хроника великих сукоба, уједињења Кине под првим царем, и описа периода различитих династија, стиже до Опијумских ратова, Велике кинеске револуције и Маоа, завршавајући са успоном нове Кине.
Вуд није заинтересован само за цареве и велике војсковође (мада се не либи да их осликава у што узбудљивијим сценама); оно што је велика вредност ове популарно писане студије је пажња посвећена свакодневном животу, и судбинама обичних људи, уметника, и оних који нису могли сувише да утичу на историју. „Прича о Кини“ је пуна записа из личних дневника, сведочења и сећања (нарочито оних потресних, из ратова), приватних породичних хроника (које некад сежу стотинама година у прошлост), одломака из књижевности савременика али и из путописа западњака који су откривали нови свет, комбинујући различите изворе. Све ово пропраћено је са неколико детаљних географских мапа, у покушају да се дочара што комплетнија слику света о ком многи Европљани и данас знају врло мало.
Настасја Писарев
