ХОЋЕ ЛИ НАМ СЕ ПОНОВИТИ КОРОНА? У Канади потврђен први случај МАЈМУНСКИХ БОГИЊА Шта то значи?
Канадска агенција за јавно здравље (PHAC) потврдила је први случај мајмунских богиња (мпокс) у Канади, код особе из провинције Манитоба.
Агенција за јавно здравље Канаде је саопштила синоћ да је овај случај везан за путовање и повезан је са тренутним избијањем мпокса соја 1 у централној и источној Африци.
"Особа је потражила медицинску помоћ због симптома мпокса у Канади одмах након повратка из иностранства и тренутно је у изолацији“, наводи се у саопштењу, пренео је Ројтерс.
Додаје се и да PHACблиско сарађује са здравственим властима Манитобе. Национална микробиолошка лабораторија (NML) је 22. новембра обавестила власти Манитобе да је узорак тестиран и позитиван на мпокс сој 1б.
Светска здравствена организација (SZO) је раније истог дана саопштила да избијање мпокса и даље представља глобалну ванредну здравствену ситуацију.
КЛАДА 16 је ново зло
СЗО је у августу други пут у последње две године прогласила мпокс глобалном здравственом ванредном ситуацијом, након што се нови сој вируса, назван "клада 1б", проширио из Демократске Републике Конго у суседне земље.
Мајмунске богиње су вирусна инфекција изазвана вирусом из рода Orthopohvirus, у који спада и вирус вариола који изазива велике богиње.
Постоји ли вакцина?
Вакцина против великих богиња (ACAM000 или ЈYNNEOS/МVA-BN) пружа одређени степен заштите од мајмунских богиња. Вакцинација се препоручује ризичним групама.
Уколико се појаве симптоми или сумња на контакт са зараженом особом, препоручује се консултација с лекаром и примена превентивних мера.
Болест је први пут идентификована код мајмуна у лабораторијским условима 1958. године, а први људски случај забележен је 1970. у Демократској Републици Конго.
Болест има симптоме сличне великим богињама, али обично блажег интензитета.
Уобичајени симптоми укључују грозницу, главобољу, болове у мишићима, отечене лимфне чворове (што их разликује од великих богиња), осип који почиње на лицу, а потом се шири на остатак тела. Осип прелази кроз неколико фаза: макуле, папуле, везикуле, пустуле и на крају крусте, које отпадају.
Мајмунске богиње се преносе са животиња на људе директним контактом са крвљу, телесним течностима или лезијама заражених животиња, најчешће глодара (пацови, веверице). Такође, преносе се с особе на особу капљичним путем (дужи блиски контакт), директним контактом са лезијама коже или контаминираним материјалима (нпр. постељина).
Опасност од епидемије
Мајмунске богиње се обично јављају у руралним деловима Африке, али су последњих година забележени случајеви и у другим деловима света.
Опасност од епидемије постоји у случају ширења у заједницама где постоји блиски контакт или контаминација. Ипак, болест није толико заразна као нпр. COVID-19.
Превенција епидемије укључује брзо идентификовање и изолацију заражених, едукацију становништва и хигијенске мере.