АЛЕКСАНДАР ИНЂИЋ ЗА „ДНЕВНИК” О ИСТОРИЈСКОМ УСПЕХУ: Тежак пут до европског шаховског трона

Црна гора је за наше шахисте место успеха јер је после прошлогодишњег освајања екипне титуле првака Европе у Будви и Инђић сада обрадовао нацију, поставши првак Старог континента у појединачној конкуренцији у Петровцу. 

У конкуренцији 388 учесника из 42 федерације Србију је представљало 24 адута. Играло се 11 кола, по класичном темпу игре, према Швајцарском систему паровања. Током читавог турнира наш велемајстор, прошлогодишњи „Дневников“ лауреат за шах, играо је фантастично, што доказује податак да је турнир освојио без пораза, у толико јакој конкуренцији. Ремизирао је само четири партије, уз рејтинг перформанс 2820. Квалитетна игра му је, поред пехара донела и додатних 26 рејтинг поена. 

Јутро после историјског успеха на питање какав је осећај бити први из Србије на крову Европе, Инђић је за „Дневник” одговорио: 

– Још се нису слегли утисци, али први осећај је, поред наравно задовољства, умор, који тек сада стиже. После једанаест дана борби попусти адреналин и једина ствар коју желим у овом тренутку је да одем кући и одморим се неколико дана.  

Како каже, циљ није био освајање првог места. 

– Пред одлазак на првенство главни циљ је био пласман на Светски куп, а то је улазак у првих двадесет. Све преко тога је било бонус и наравно добро дошло – открио је Инђић, који ће 2025. трећи пут у каријери учествовати на Светском купу. 

Наш велемајстор је у неколико наврата имао и читав поен предности испред ривала. На крају је ремијем против освајача сребрне медаље, велемајстора из Белгије Данијела Дарде, успео да обезбеди титулу, у последњем, једанаестом колу.

– Да сам изгубио ту последњу партију не бих био првак. Упркос томе што сам играо првих десет дана одлично није било гаранција ако не одиграм једанаести како треба да ће се ствари завршити добро. Пред последње коло, наравно увек постоје жеља, амбиција и очекивања и хтео не хтео мораш увек да се носиш, не бих рекао с тремом, него с мислима које ти пролазе кроз главу, како ће кренути партија, да ли сам добро спреман, да ли ћу бити на висини задатка? Временом сам, пошто играм дуго, научио како да контролишем то и да ме такве мисли не ометају толико – описао је Старопазовчанин осећај пред одлучујућу партију. 

Тако да ми сада, у овом тренутку, изгледа као да сам играо два дугачка турнира. С те стране се осећам и исцрпљено, али наравно срећа преовладава

Александар, који је ове године пети пут постао првак Србије, је био 33. носилац на шампионату, а дошао је до титулу.

– Био је то веома тежак пут јер сам од половине турнира заузео лидерску позицију и нисам попуштао до краја. То је био мали додатни притисак, јер одмах наравно и расту очекивања, тензија и притисци из дана у дан око тога шта ће бити, да ли ћу задржати позицију, или ћу да поклекнем пред крај и слична размишљања. Тако да ми сада, у овом тренутку, изгледа као да сам играо два дугачка турнира. С те стране се осећам и исцрпљено, али наравно срећа преовладава – истакао је Инђић. 

На путу до трона Александар је победио и првог носиоца, руског велемајстора Владимира Федосејева, који игра под словеначком заставом. 

– Имао сам негативан скор против њега у класичном шаху, а онлајн сам успевао да га победим неколико пута и ту смо размењивали ударце. Први пут сам га сада победио за таблом у класичном шаху, у седмом колу и то је био добар знак – рекао је Инђић.  

ОДЛИЧНИ РЕЗУЛТАТИ ОСТАЛИХ РЕПРЕЗЕНТАТИВАЦА

 

Ињац прва, Ивић на СК  

 

Поред Александра Инђића, сјајне резултате су постигли и велемајстор Велимир Ивић, интермајстор Теодора Ињац и женски интермајстор Софија Погорелских. Ивић је, након нешто споријег старта, фуриозно завршио турнир, нанизавши четири тријумфа. Победом у последњем колу, обезбедио је пласман на Светски куп, освојивши 13. место.

 

Прва табла репрезентације Србије, интермајстор Теодора Ињац је била најуспешнија шахисткиња на турниру. Колико је добро играла показује и податак да је у последњих шест кола за ривале имала шест велемајстора, а није претрпела ни један пораз. Треће место је припало женском интермајстору Софији Погорелских, која је једно од најпријатнијих изненађења. Имала је рејтинг перформанс од 2504, и поред нових 67 рејтинг поена, дошла је и до норме за женског велемајстора и интермајстора. 

 

Велемајстори Александр Предке и Иван Иванишевић, као и интермајстор Никола Радовановић су завршили у првих 150 у Европи. 

К. Бугарски, С. Костић