НЕМА ПРОБЛЕМА НИ СА СМЕШТАЈЕМ НИ СА ПЛАСМАНОМ ДУЊА Бугарска сорта дала 250 тона БЕРБА ГОТОВА, СЛЕДИ РЕЗИДБА
СРПСКА ЦРЊА: На парцели од око десет хектара, на ободу Српске Црње, према Радојеву, налази се воћњак под дуњама. То је врло ретко воће на банатским њивама, јер га је доста тешко сачувати од болести и није једноставно за гајење.
- Хтели смо да направимо баш нешто наше и супруг је дошао на идеју да то буде воћњак са дуњама. Засађен је 2017. године, под будним оком стручњака са факултета у Земуну, и показало се да је то добитна комбинација. Засадили смо бугарску дуњу, која је отпорнија на болести. Примењујемо све агротехничке мере и дуња нам одлично враћа – каже власница воћњака Јелена Бјелица.
Ове године дуње су дале одличан род, можда и свој максимум, па је у хладњачу смештено 250 тона.
- У међувремену смо проширили воћњаке, сада имамо и шљиву „чачанску лепотицу” и крушку „виљамовку“ на још три хектара. Изградили смо хладњачу капацитета 500 тона, па немамо проблем са смештајем воћа, а ни са пласманом. Воће нам откупљују дестилерије из земље и региона, а дешавало се да нам род буквално оде из воћњака - истиче Јелена.
Берба готова, следи резидба
Берба дуња је завршена пре две недеље и у воћњаку је тренутно затишје до половине децембра.
- Половином децембра почиње резидба, јер има посла за месец, па и месец и по дана. Воћњак послује у оквиру наше Земљорадничке задруге „Пласт”, тако да немамо проблем са радном снагом. Задруга, наиме, има 30 стално запослених радника. Како се углавном бавимо ратарством, кад се ти послови заврше, одлази се на послове у воћњаке - истиче наша саговорница.
Она додаје да је идеја била одлична и да се нису покајали што су се определили за воћарство.
- Радимо у сарадњи са струком, имамо свог заштитара и дуња нам је вратила све што смо у њу уложили. Воћњак сам себе финансира и још нам остане. Супруг Драгослав је дао идеју. Иначе је лекар, ради у Зрењанину, али кад год може, и он је у воћњаку. Много више времена ја проводим у воћњаку и у фирми, путујем сваког дана из Зрењанина у Српску Црњу, иако ни мени пољопривреда није струка. Свако је код нас задужен за свој део посла. Сматрам да је најбоље да свако ради оно што најбоље зна и у чему је најстручнији, па ни резултати неће изостати - закључује Јелена Бјелица.
Ж. Б.