У ЗНАК СЕЋАЊА НА ЈОВАНА ЋИРИЛОВА Мала сцена ЈДП-а од сутра се зове "Студио Ћирилов"
Мала сцена Југословенског драмског позоришта позната као "Студио ЈДП" сутра добија ново име - "Студио Ћирилов" поводом десет година од смрти Јована Ћирилова.
Прва представа која ће бити одиграна управо на тој сцени и тог дана је представа "Мој муж".
"Преименовање сцене 'Studio ЈДП' у 'Studio Ћирилов' на десетогодишњицу његове смрти, тек је спољни, видљиви беочуг у чврстом ланцу којим је у овдашњу позоришну средину причвршћено његово и наше, српско, београдско, регионално и европско – Југословенско драмско позориште", саопштило је ЈДП.
Јован Ћирилов је уз Бојана Ступицу био најзначајнији управник у историји ЈДП-а у које је дошао и оставио најсјајнији траг у српској, ондашњој југословенској, али и много широј позоришној јавности, средином педесетих година прошлог века, саопштило је ЈДП.
Ћирилов је почео као асистент редитеља и млађи драматург, био је везан за библиотеку и архиву театра као свршени студент философије.
Био је полиглота, свестрано образован и широких интересовања, који је одмах и целовито упознао живот позоришне куће коју је касније водио са огромним успехом.
Он је од 1963. до 1966. године био уметнички директор и заједно са тадашњим управником и редитељем Мирославом Беловићем био је одговоран за смеле репертоарске потезе из српске позоришне баштине, попут првих извођења драма Растка Петровића или Војислава Јовановића Марамба, преко ексклузивних догађаја какви су били светска премијера Мрожековог дела "Танго" или долазак Жан Пол Сартра на премијеру његовог дела "Заточеници из Алтоне".
Ћирилов се у ЈДП вратио 1985. године и водио га је до 1999. године.
Током 14 позоришних сезона он је обновио дугогодишњом кризом измучени театар, како репертоарски, тако и кадровски и естетски и поставио је основу на којој су и многе друге регионалне позоришне институције могле да граде своју будућност.
Био је увек заинтересован за ново и спреман на уметнички ризик, а у исти мах безрезервно је био одан традицији, утемељењу у баштини, стваралачком дијалогу са наслеђем.
Како је саопштено, Ћирилов је увео ЈДП у 21. век, али не формално.
Његово трајно наслеђе нису могле кризе и краткотрајне паузе да наруше.
Показало се да је позоришна визија Јована Ћирилова јача, да представља темељ на којем је могуће и пожељно даље изграђивање истинске оставштине за будућност.