„Ближи нам се слава, а нашег Милана нема“ НЕСТАНАК МЛАДОГ ФАРМАЦЕУТА већ пет месеци мистерија ПОРОДИЦА ОЧАЈНА

„Ближи нам се слава Свети Ђорђе, а нашег Милана нема. Пет месеци ни трага ни гласа о њему. Како да славимо славу без њега? Никако. Само да старији син однесе колач у цркву и да тако обележимо. До сада смо славили славу, окупљали се. Милан и старији син су заједно носили колач у цркву“, кроз сузе говори Марица Ђорђевић, мајка фармацеута Милана Ђорђевића (41) који је 10. јуна мистериозно нестао на излетишту Бојанине воде на Сувој планини.

Марица је казала да је за протеклих пет месеци нико није позвао да јој било шта каже о њеном сину, да је виђен негде или да је пронађен неки његов траг.

„Још једино чекамо одговор из Српске православне цркве. Августа смо писали Епархији нишкој и замолили да виде да није у неком од манастира. На то још чекамо јер је дужа процедура, а колико знамо обавестили су целу околину, чак и Хиландар“, казала је Марица.

Како време пролази, додала је, све им је теже и теже што не знају да ли је Милан жив или није.

„Пали смо скроз и психички и физички. Старији син још не може да оде на посао, још је на боловању. Не може да поднесе помисао да оде на посао и да га тамо сви питају за брата. Супруг је болестан и много му је тешко. Мени је претешко. Изгубила сам вољу за животом. Не иде ми се нигде из куће, само седим и лежим. Једва себе натерам да одем да купим хлеб. Не дао бог никоме оно што смо ми доживели“, говори Марица.

„Они су прегледали Миланов службени аутомобил, приватни и службени телефон, прегледали лаптоп и камере у селима кроз које је Милан прошао када је отишао на Бојанине воде, али ништа нису пронашли сумњиво. Мене нису звали на разговор иако је Милан од мене отишао на посао па Бојанине воде. Вероватно сматрају да тако треба, не би да им се мешам у посао“, прича Марица.

Она је казала да сви који познају Милана знају да је изузетно одговоран, фин, пристојан, привржен породици, тако да нико не верује да је дигао руку на себе.

„Ми не знамо више шта да мислимо. Размишљамо о томе да га је неко силом одвео са Бојаниних вода, а онда да је можда сам негде отишао. Можда је имао неки велики проблем, али никоме није рекао. Он није показивао ништа, али после свега можемо и то да мислимо“, говори Марица.

Млади фармацеут из Ниша за кога рођаци, пријатељи и колеге имају само речи хвале последњи пут је виђен 10. јуна ујутру. Тада је свратио до мајке да попије кафу, а након тога је отишао до Универзитетског клиничког центра на посао, јер је као представник велике фармацеутске куће имао обавезу да редовно обилази клинике. Камере за видео надзор уснимиле су га око 11.30 часова како службеним аутомобилом одлази на Бојанине воде, а око 12.30 часова послао је поруку супрузи да не може да стигне да води сина на рођендан у 17.30 часова. Након што се тог поподнева више никоме није јављао на телефон што је све забринуло, па је његова супруга у 20 часова пријавила нестанак полицији.

Паметни сат показивао је да се Миланов телефон налази на око 19 километара од Ниша, и због тога су га отац и брат исте вечери потражили на Бојаниним водама. Нашли су службени аутомобил на паркингу испред Планинарског дома, али не и Милана. Одмах је кренула потрага у којој су данима учествовали бројни полицајци, ватрогасци, припадници нишког одреда Жандармерије, планинари, шумари, пријатељи и рођаци, али Милан није пронађен, нити било који његов траг на Сувој планини.

Екипа форензичара која је прегледала Миланов службени аутомобил није пронашла ништа сумњиво у возилу, као ни поред возила. Није било трагова крви или неког другог нежељеног догађаја.

Милан је према речима његових родитеља волео да планинари, али је 10. јуна отишао на Бојанине воде без опреме за планинарење, у ципелама, кошуљи и панталонама, а са собом није понео ништа од личних докумената.

Телеграф.рс