НА ЛОКАЛНОМ НИВОУ АЛАРМАНТНО
ЗАГРЕВАЊЕ У СРБИЈИ БРЖЕ ОД ГЛОБАЛНОГ Ситуација на пољу климатских промена у Србији је комплексна и озбиљна, а процене показују да се наша земља загрева више и брже од глобалног просека
Ситуација на пољу климатских промена у Србији је комплексна и озбиљна, а процене показују да се наша земља загрева више и брже од глобалног просека и то за 1,8 степени Целзијуса, а лети за чак 2,6 степени, изјавила је данас државна секретарка у Министарству заштите животне средине Сандра Докић.
Она је, говорећи на Дијалогу о климатским променама који је ово министарство организовало у сарадњи са Програмом Уједињених нација за развој, истакла да, уколико се не предузму амбиционе акције на смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште на глобалном нивоу, до краја века се може очекивати повећање температуре од чак 5,8 степени Целзијуса у нашој земљи.
"Као што је наведено у ревидираном национално утврђеном доприносу, Србија је изузетно рањива на промене климе које стварају велике штете и губитке у нашој земљи. Од 2000. године, минималне материјалне штете и губици настали као последица екстремних временских догађаја у Србији процењене су на најмање 6, 8 милијарди евра, од чега су суше и високе температуре одговорни за више од 70 одсто штета", рекла је она.
Додала је да су други главни узрок највећих губитака поплаве и подсетила да су у мају и јуну 2023. године јаке кишне падавине и изливени бујични и други водотокови изазвали штету на регионалној и локалној инфраструктури.
"Поплаве су тада забележене у 82 општине у Србији, од чега је у 56 градова и општина проглашена елементарна непогода од поплава. Такође, већ наредног месеца појавиле су се за наш регион и нове климатске опасности – суперћелијске олује, наносећи разорне штете и губитке у веома кратком временском периоду", рекла је она.
Навела је да је само за оштећене и срушене стамбене објекте од поплава у јуну и суперћелијских олуја у 2023. години Влада Србије исплатила више од 1,80 милијарди динара, што је више од девет милиона евра.
Истакла је да се ова штета и данас процењује и исплаћује, а да се, с друге стране, губици и штета узроковани сушом у 2022. и 2024. години и даље процењују.
Докић је истакла и да је Европска комисија у најновијем извештају предузете мере Србије када је реч о климатским променама оценила позитивним.
Дијалог се организује уочи 29. Конференције држава чланица Оквирне конвенције Уједињених нација о промени климе, ЦОП 29, која се од 11. до 22. новембра одржава у Бакуу, у Азербејџану.