УРБАНИЗАЦИЈА ПЕТРОВАРАДИНА Између напретка и изазова за локалне становнике
Петроварадин је, судећи по броју зграда које се тренутно зидају, постао једна од најтраженијих локација у овом делу Војводине.
Иако то није чудно због лепоте и природе коју нуди, као и богате историје и близине Новог Сада, ипак се поставља питање како ће се локална заједница, која је навикла на мало мирније место за живот, прилагодити.
Председник Синдиката грађевинарства Војводине и Новог Сада Јосип Модић наводи да усмереност изградње ка Петроварадину произилази из разлога што у Новом Саду готово да нема простора за већу градњу.
– Близина Фрушке горе и планирано укључивање на будући Фрушкогорски коридор чине Петроварадин изузетно атрактивним за инвеститоре и купце – истиче Модић за „Дневник”.
Положај на ком се налази Петроварадин заиста јесте јединствен јер спаја природу и урбани развој, нарочито близину града, а оно што додаје додатну вредност некретнинама у овом подручју свакако јесте Фрушкогорски коридор као и сама Фрушка гора, што купци и инвеститори препознају. Иако урбанизација доноси много бенефита, она носи и изазове. Председник Синдиката сматра да ће изградња имати позитиван утицај на становнике кроз унапређење инфраструктуре.
– На деловима као што су Алибеговац, Карагача и Мишелук планирана је изградња неопходне инфраструктуре као што су осветљење, канализација, бициклистичке и пешачке стазе, што ће значајно побољшати квалитет живота – наводи Модић.
Међутим, убрзана изградња такође ствара изазове, посебно када је у питању гужва у саобраћају и проналажење паркинг места.
– Лошија страна је што ће бити већа гужва и недостатак паркинг места – упозорава наш саговорник. – Становници који су дужи период ту навикли су ипак на неки мир и многи ће се тешко привикнути на веће гужве.
Промене које долазе са новим зградама и већим бројем становника често укључују промене у начину живота, али такође могу донети и нове прилике за развој одређеног дела града и боље услове живота. Љубитељи природе којима је Петроварадин био омиљени баш због свог мирног и неоптерећујућег начина живота, сигурно се неће лако привићи на овакав вид урбанизације. Ипак, побољшање инфраструктуре и већа доступност станова свакако ће користити будућим генерацијама, док ће тренутни становници морати да се прилагоде променама. Оно што је кључно јесте да се урбанизација спроводи на, колико је то могуће, одржив начин, проналази се баланс између самог развоја и квалитета живота и не уништава јединственост по којој је Петроварадин посебан.
Текст и фото: С. Зељковић
