ВОДЕЋИ ЕКОНОМИСТА СВЕТСКЕ БАНКЕ ХВАЛИ СРБИЈУ Јача економски раст, раст јавног дуга не забрињава

"Видели смо значајне нове инвестиције, као и поверење, укључујући недавно повећање кредитног рејтинга Србије. Мислим да је ту изазов да се обезбеди континуирано отварање нових радних места и побољшање продуктивности, тако да бисмо средњорочно видели наставак раста и побољшање животног стандарда", рекао је он у интервјуу за Глас Америке.

Говорећи о јавном дугу земље, истакао је да све док се овом дугу приступа на разборит начин, он има смисла. 

"Знамо да Србија има значајне инфраструктурне потребе и потенцијално веома висок принос од побољшања повезаности у смислу друмског и железничког саобраћаја. Ту су и значајне потребе за улагањем у електричну енергију, ако се узме у обзир декарбонизација српске привреде, тако да мислим да нико не сумња у потребу озбиљних и значајних улагања", рекао је он.

Додао је да изазов представља одређивање приоритета, да се прави пројекти ураде у право време, ефикасно и темпом који омогућава влади да се разумно задужи, а не превише, и да покуша да се осигура да приватне инвестиције уложе у неке од тих области.

Коментаришући упозорења да Србија узима кредите од комерцијалних банака за покривање дефицита, што је заправо најскупљи начин задуживања, Рекорд је навео да је српска стратегија финансирања дуга обазрива и да она већи део године у ствари има примарни суфицит.

Према његовим речима, Србија позајмљује од Светске банке под веома повољним условима, а спољно задуживање Србије, укључујући еврообвезнице и комерцијално финансирање, урађено је по прилично разумним стопама, имајући у виду растуће поверење, као и повећање инвестиционог рејтинга.

Одговарајући на питање где је будућност српске економије - на Истоку или на Западу, рекао је да мисли да је у Европи. 

"Европска унија, као и друге врсте суседних економија у Европи, још чине више од 70 одсто трговинске размене Србије, значи то је највећи инвестициони партнер. Највеће економске прилике произилазе из интеграције у глобалне ланце који су на неки начин усидрени у Европи", рекао је он.

Истакао је и да су ту прилике за приступ технологији, пословним процесима и посебно могуће електричним возилима, што су неке од области у које Србија жели да уђе. 

Када је реч о последњем извештају Светске банке у којем се, између осталог, помиње и утицај суше на цене хране, и о његовом ставу о томе шта Влада Србије може да уради да ублажи ефекте високих цена за потрошаче, рекао је да око цене хране постоје два проблема од којих је један велика овогодишња суша.

"Мислим да је то пример раста климатских ризика које осећа цео свет, али посебно на Западном Балкану, видели смо све већу нестабилност климе која резултира значајном нестабилношћу у приносу усева. То има директан утицај на цене, а поготово на цене хране. Као што сам поменуо, инфлација је очигледно нагло порасла у једном тренутку. Била је двоцифрена последњих неколико година, па се спустила, али су цене остале високе. А видели смо да су цене хране значајно порасле, укључујући и Србију", истакао је он.

Као најбољи начин да се осигура да цене хране остану ниске и приступачне, навео је обезбеђивање конкуренције, затим нове инвестиције и нове технологије, како у производњи хране тако и у њеној дистрибуцији.