ПРАВОСЛАВЦИ ОБЕЛЕЖАВАЈУ У СУБОТУ МИТРОВСКЕ ЗАДУШНИЦЕ, КАТОЛИЦИ ДАН МРТВИХ Ево шта се носи на гробље и шта никако не треба радити ЈЕР ЈЕ ВЕЛИКИ ГРЕХ
У суботу православци обележавају Митровске задушнице, дан посвећен молитвама за умрле сроднике и пријатеље, а католици данас обележавају Све свете а у суботу Дан мртвих, дане посвећене преминулима.
Митровске задушнице су увек у суботу уочи празника посвећеног Светом великомученику Димитрију, који се обележава 8. новембра.
Обичај верника у многим местима је да на тај празник износе храну на гробља. Храна се дели са људима који посећују гроб, уз помињање за спас душе покојника. Обичај је и да свештеник држи опело упокојенима, а тада укућани узимају покоје зрно и бацају га на земљу уз речи "Вечнаја памјат, лака му земља".
На гробље се обавезно износи кувано жито, црно вино и свеће.
У неким крајевима се, ипак, не излази на гробље, већ се Задушнице обележавају постављањем трпезе у домаћинству, док се опело одржава у цркви. Том приликом домаћин на папиру доноси имена својих покојних предака, како би свако од њих био споменут у молитви.
Код Срба влада обичај да храну која се на Задушнице носи на гробље спремају искључиво жене. Тај празник се никада не обележава у време поста или посне дане. Тада се пеку колачи од белог брашна, просфоре, износи се ракија, вино, пиво, вода, а у неким крајевима и жито.
Молитва за упокојене
Помени, Господе, оце и браћу, мајке и сестре наше уснуле у нади на васкрсење у живот вечни, и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотимично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу. Усели их у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање Лица Твога весели све од века свете Твоје. Даруј им Царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима, и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу. Јер си Ти живот, и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе, Боже наш, и Теби славу узносимо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим, и Благим, и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.
Храна која се износи на гробље разликује се у различитим деловима Србије. Понегде је то пита, пециво, кафа, а понегде печење и кувана јаја. Како се верује у народу, ваља се да се свако ко је дошао послужи макар једним залогајем.
На гробље се носи само онолико свећа колико се покојних помиње. У источној Србији се верује да свећа упаљена на Задушнице гори све до следећих Задушница.
Такође, постоји веровање да ће, ако се на Задушнице не упали свећа, мртви годину дана бити у мраку. Уколико гробу приђе неко са стране, ред је да се понуди храном иако је туђ, јер се на тај дан нико не одбија. Срби верују да је велики грех уколико се на Задушнице неко на гробљу одбије или отера од гроба.
Српска православна црква, у току године обележава јесење или Михољске задушнице, затим летње Духовске, пролећне уочи Великог поста и и зимске које се зову још и Митровске.
Мексички "олтар мртвих"
Католички верници обележавају данас празник Свих светих, дан свих блажених на небу. Као и сутра, на Дан мртвих, обичај је да се обилазе гробови, пале свеће и на споменике поставља цвеће.
У четвртом веку, Дан свих светих обележавао се прве недеље после Ускрса, а од осмог века обележавање је пренето на 1. новембар.
Дан свих светих државни је празник свих доминантно католичких земаља.
Сутра, 2. новембра, обележава се Душни дан, сећање на све покојне. У црквама служи се за покој душе, а верници одлазе на гробља.
Душни или Дан мртвих увели су на крају 11. века француски доминиканци. Папа Бенедикт Петнаести 1915. године проширио га је на целу Римокатоличку цркву.
Једна од најзначајних традиција Мексика, у част вољених предака, је припрема „олтара мртвих“. Помаже да се душе покојника осете прихваћеним, као и да им се покаже да нису заборављени. Сачињавају га фотографије покојника, цвеће, свеће, омиљена храна и предмети преминулих, религијски елементи.
