Вршњачко насиље један од највећих изазова данашњице- У едукацији родитеља, деце и друштва кључ

 Конференциј усу организовали Удружење грађана Амикус и European Communication Center под покровитељством Министарства просвете.

Отварајући конференцију "Вршњачко насиље као (не)решиви проблем данашњице у Србији" у Дому Народне скупштине в.д. помоћница министарке просвете, задужена за заштиту од насиља и инклузију у системуобразовања, Снежана Вуковић рекла је да је Министарство потпуно посвећено превенцији вршњачкогнасиља.

Она је навела да је изузетно важна брза и правовремена интервенција која, како је објаснила, подразумева поступање по протоколу, односно по правилнику поступања у ситуацијама насиља, злостављања и занемаривања.

''Вршњачко насиље се не дешава у школама зато што га школе продукују, већ зато што је оно промовисано и кроз медије и кроз друштвени контекст у коме је покаткад и афирмисано. Зато је на школи да ради на превенцији насиља и да формира јак вредносни систем'', рекла је Вуковић.

Навела је да Министарство просвете покушава да сензибилише не само наставнике, већ и ученике, родитеље и остале актере у друштву да међусобно комуницирају.

''Сви смо на истом задатку како бисмо спречили вршњачко насиље које има далекосежне последице које могу да буду трауматске и да трају јако дуго'', рекла је Вуковић.

Заменица председника скупштинског Одбора за права детета Загорка Алексић рекла је да је приоритет у раду тог одбора превенција и спречавање свих облика насиља који укључују децу, као и праћење рада и резултата платформе ''Чувамте''.

Нагласила је да вршњачко насиље обухвата различите облике понашања, од физичког и вербалног насиља преко психичког малтретирања и социјалне искључености, па све до модерних облика какав је сајбербулинг.

''У основи вршњачког насиља често леже дубљи узроци, попут недостатка емоционалне подршке или проблема у породичном окружењу. Деца треба да знају да препознају шта све вршњачко насиље подразумева и да буду свесни одговорности као и последица'', рекла је Алексић.

Додала је да су узроци вршњачког насиља бројни и сложени и да многа истраживања показују да деца која су изложена насиљу код куће или долазе из дисфункционалних породица, чешће постају насилници.

''Од велике важности је едукација о насиљу и његовим последицама, подизање свести о проблему и развијање емоционалних вештина, попут емпатије, поштовања различитости, као и ненасилне комуникације'', нагласила је Алексић.

У оквиру конференције одржан је панел ''Превенција вршњачког насља - ризици, механизми заштите и значај сарадње надлежних институција'' на којем је руководилац Групе за превентивни рад и заштиту од насиља и дискриминације у Министарству просвете Михрета Фејзула указала да се насиље не може посматрати изоловано и да је важно да стратегије Министарства и других надлежних институција буду увезане и да координисано пружају подршку деци и њиховим породицама.

Истакла је да законска регулатива није довољна и да се у последње две године интензивно радило на увођењу додатних мера, као што је мера непосредног удаљавања насилног ученика са наставе.

''Управо том мером смо покушали да позовемо и друге системе, када дође до озбиљнијих ситуација насиља да можемо да непосредно удаљимо ученика, али да се укључе и други системи, да се пружи подршка детету, породици, да се у школи примири ситуација и да се направи детаљан план за реаговање'', рекла је Фејзула.

Најавила је да ће Министарство у сарадњи са Саветом Европе спровести истраживање о превенцији вршњачког насиља на националном нивоу, у којем ће учествовати велики број школа у Србији.

''Циљ је да видимо да ли мере дају резултате и где је потребно да се то побољша. Уколико пратимо само шта су систем образовања и школа урадили, имаћемо не тако релеванте податке, зато што ефекат мера подразумева и реаговање других система - полиције, тужилаштва, центра за социјални рад'', рекла је Фејзула.

Координаторка платформе "Чувам те" у Канцеларији за ИТ и еУправу Санела Голијанин навела је да су путем те платформе до сада евидентиране 3.592 пријаве за насиље од чега се 2.165 односи на вршњачко насиље.

"Више од 60 одсто пријава се односи на насиље међу вршњацима. Деца су највећи део дана у школи и за очекивати је да је тај број највећи у тим установама када је реч о вршњачком насиљу'' рекла је Фејзула.

Додала је да анализа показује да су се деца, родитељи и очевици насиља оснажили да не само пријаве насиље већ и да се представе.

Навела је да је платформи ''Чувам те'' до сада приступило 637.000 грађана и да то показује да им је тема насиља итекако важна и да се подиже свест о том проблему.

Директорка Центра за социјални рад Нови Сад Јелена Зорић указала је да је проблематично понашање детета увек симптом дисфункционалне породице и истакла да је, осим едукације и рада са децом у основним и средњим школама, важно упутити и родитеље како да васпитно делују и преузму одговорност за понашање деце.

''Недовољно су нам развијене школе када је у питању посвећено родитељство. Мислим да су сада родитељи доста збуњени новонасталом ситуацијом, да ли да кажњавају дете, да ли ће их дете пријавити, да ли систем то не подржава... Немају јасне смернице и треба им већа помоћи подршка у томе'', навела је Зорићи додала да у случајевима вршњачког насиља не треба санкционисати само децу већ и родитеље.

Дир ЦЗС НС Зорић је скренула пажњу на неадекватну заштиту сведока којима би требало да се пружи адекватна помоћ и заштита, као и да треба више да се ради са "посматрачима" насиља јер они могу да најчешће пруже превенцију и помоћ.