ХОЋЕ ЛИ ДИГИТАЛНО ХАПШЕЊЕ СТИЋИ И ДО НАС Лажни полицајци видео-позивима изнуђују паре

Међутим, за ову врсту преваре тек смо чули, када је индијски премијер Нарендра Моди упозорио грађане Индије на - дигитално хапшење.

Ова врста преваре ослања се на психолошки притисак и осећај страха жртава, као и свака превара која користи методе социјалног инжењеринга. Наиме, преваранти  користе технолошка средства – вештачку интелигенцију ради промене гласа и лика, лажног простора као и лажне униформе, како би се приказали као државни ауторитет и уверили жртве да имају озбиљан проблем и да морају да их послушају.

Другим речима, дигитално хапшење је превара у којој се преваранти представљају као званичници полиције, пореске управе, или других државних агенција, користећи видео позиве и друге дигиталне методе како би обманули жртве. Ево како превара функционише:

Преваранти контактирају жртве путем видео позива, из неког студија који је намештен да личи на полицијску станицу, пореску канцеларију или федералну истражну агенцију, а многи у те сврхе користе и вештачку интелигенцију. Такође, носе униформе које изгледају као праве и показују лажне идентификационе картице, како би деловали убедљиво. Типично, преваранти тврде да је жртва послала пакет са забрањеном робом као што су дроге или тврде да је њихов телефон повезан с незаконитим активностима, показујући им показују лажна документа из којих се види да су жртве починиле тешка криминална дела. Ако жртва каже да није слала никакав пакет, нити путовала, а камоли преносила дрогу, кажу да имају доказе, и да остану ту где јесу док се ствар не разреши. Како се то најчешће дешава док су жртве код куће, кажу им да су у кућном притвору -  отуд и назив дигитално хапшење – и да не смеју да контактирају никог јер их надзиру (ни чланове породице, чак ни адвоката), док не дођу да их испитају.

Неки људи су, тако остали без пар милиона рупија (милион рупија је 23.700 долара), а једна од жртава била је и боливудска глумица Мала Парвати. Она је медијима рекла да су јој преваранти показали лажне идентификационе картице, претварајући се да су службеници мумбајске полиције, оптужили је за шверц дроге у Тајван и ставили је под виртуелно хапшење ради испитивања.

Рачунају на то да ће жртве, изоловане, у стресу и страху, послушати све што им кажу. Они од жртава траже новац, како би “заборавили” на оптужбе, циљајући и на њихов статус у друштву, а бирају богатији слој друштва којем јавна оптужба за преношење дроге или неке друге криминалне активности, може уништити углед.

Власти у Индији понављају да грађани у тим ситуацијама треба да остану смирени и да не паниче и да треба увек да имају на уму да их ниједна државна агенција неће угрожавати путем интернета. 

Ово се у сваком слову може односити и на нас јер је само питање тренутка кад ће слични сајбер криминалци позвонити и на наша интернет врата.

Ивана Радоичић