HOĆE LI DIGITALNO HAPŠENJE STIĆI I DO NAS Lažni policajci video-pozivima iznuđuju pare

Međutim, za ovu vrstu prevare tek smo čuli, kada je indijski premijer Narendra Modi upozorio građane Indije na - digitalno hapšenje.

Ova vrsta prevare oslanja se na psihološki pritisak i osećaj straha žrtava, kao i svaka prevara koja koristi metode socijalnog inženjeringa. Naime, prevaranti  koriste tehnološka sredstva – veštačku inteligenciju radi promene glasa i lika, lažnog prostora kao i lažne uniforme, kako bi se prikazali kao državni autoritet i uverili žrtve da imaju ozbiljan problem i da moraju da ih poslušaju.

Drugim rečima, digitalno hapšenje je prevara u kojoj se prevaranti predstavljaju kao zvaničnici policije, poreske uprave, ili drugih državnih agencija, koristeći video pozive i druge digitalne metode kako bi obmanuli žrtve. Evo kako prevara funkcioniše:

Prevaranti kontaktiraju žrtve putem video poziva, iz nekog studija koji je namešten da liči na policijsku stanicu, poresku kancelariju ili federalnu istražnu agenciju, a mnogi u te svrhe koriste i veštačku inteligenciju. Takođe, nose uniforme koje izgledaju kao prave i pokazuju lažne identifikacione kartice, kako bi delovali ubedljivo. Tipično, prevaranti tvrde da je žrtva poslala paket sa zabranjenom robom kao što su droge ili tvrde da je njihov telefon povezan s nezakonitim aktivnostima, pokazujući im pokazuju lažna dokumenta iz kojih se vidi da su žrtve počinile teška kriminalna dela. Ako žrtva kaže da nije slala nikakav paket, niti putovala, a kamoli prenosila drogu, kažu da imaju dokaze, i da ostanu tu gde jesu dok se stvar ne razreši. Kako se to najčešće dešava dok su žrtve kod kuće, kažu im da su u kućnom pritvoru -  otud i naziv digitalno hapšenje – i da ne smeju da kontaktiraju nikog jer ih nadziru (ni članove porodice, čak ni advokata), dok ne dođu da ih ispitaju.

Neki ljudi su, tako ostali bez par miliona rupija (milion rupija je 23.700 dolara), a jedna od žrtava bila je i bolivudska glumica Mala Parvati. Ona je medijima rekla da su joj prevaranti pokazali lažne identifikacione kartice, pretvarajući se da su službenici mumbajske policije, optužili je za šverc droge u Tajvan i stavili je pod virtuelno hapšenje radi ispitivanja.

Računaju na to da će žrtve, izolovane, u stresu i strahu, poslušati sve što im kažu. Oni od žrtava traže novac, kako bi “zaboravili” na optužbe, ciljajući i na njihov status u društvu, a biraju bogatiji sloj društva kojem javna optužba za prenošenje droge ili neke druge kriminalne aktivnosti, može uništiti ugled.

Vlasti u Indiji ponavljaju da građani u tim situacijama treba da ostanu smireni i da ne paniče i da treba uvek da imaju na umu da ih nijedna državna agencija neće ugrožavati putem interneta. 

Ovo se u svakom slovu može odnositi i na nas jer je samo pitanje trenutka kad će slični sajber kriminalci pozvoniti i na naša internet vrata.

Ivana Radoičić