КУЛТНИ РЕДИТЕЉ ДАНАС У МСУВ Реч има Слободан Шијан

У кино сали МСУВ биће уприличен сусрет са њим, уз специјалну пројекцију експерименталног филма „Јутро у ружичастом“ из 1971. године (трајање: 18 минута) који је однедавно део колекције МСУВ. Потом ће уследити разговор са овим филмским редитељем, сценаристом, писцем и визуелним уметником.

Широј јавности Шијан је свакако најпознатији по својим играним филмовима („Ко то тамо пева“, „Маратонци трче почасни круг“, „Давитељ против давитеља“, „Како сам систематски уништен од идиота“ и другим), подсећају у МСУВ, и додају да ће овом приликом публика имати прилике да се упозна и са његовим сликарством, визуелном уметношћу, педагошким и књижевним радом. Такође, биће најављен и његов нови играни филм „Буди Бог с нама“, који се тренутно налази у поступку монтаже. Разговор са Шијаном се реализује у оквиру циклуса „Социјална пластика: Уметност која мења друштво“, који од маја 2019. у МСУВ уређује и води музејски саветник Небојша Миленковић.

„Иако нам се, услед ванредне популарности његових дугометражних филмова, од којих већину знамо напамет, блискост са њим чини готово па фамилијарном могуће да је нико од нас не зна ко је, заправо, Слободан Шијан – и да ли тај (такав) човек уопште постоји? Филмски редитељ? 

Биће приказан и Шијанов експериментални филм „Јутро у ружичастом”

- Визуелни уметник? Сликар? Експериментатор? Истраживач? Теоретичар уметности и филма? Сценариста? Писац? Издавач? Да ли је он неко ко пукотине и зјапове уметничког система користи као властити маневарски простор (поље) за деловање и симултано уметничко кретање у више паралелних, различитих праваца – или, могуће, управо метауметник који наведене недоследности премошћује и мири? - наводи Небојша Миленковић, у монографском тексту за каталог “Слободан Шијан: Мораћу да скренем!”, МСУВ, Нови Сад, 2012. - Слободан Шијан није толико заинтересован за филмске жанрове колико за сам филм као жанр – филм као аутономно уметничко и ауторско дело, филм који се сваком гледаоцу обраћа као индивидуи. Посматрајући и доживљавајући уметност као језичку игру у којој нема унапред датих правила, у свему што ради Шијан се придржава познате тезе како бити уметник значи стално преиспитивати, релативизовати и доводити под сумњу – како властиту тако и уметност уопште.

Н. П-ј.