СРПСКИ НАУЧНИЦИ МЕЂУ НАЈЦИТИРАНИЈИМА У СВЕТУ Зековић и Павлић са новосадског Технолошког факултета освајају Стенфордову листу
Колеге са Катедре за фармацеутско инжењерство новосадског Технолошког факултета др Зоран Зековић и др Бранимир Павлић, који се налазе на овогодишњој Стенфордовој листи два одсто најцитиранијих научника у свету, тврде да је формула за добијање изврсних резултата у споју мотивације, добре атмосфере у тиму и односа између професора и ментора, али када уз све то постоје извесна средства и идеје.
А идеја не мањка, чак ни у ситне сате, пред сан, па се неретко дешава да га разбуде како би их записао, додаје Зековић.
Поље њиховог рада је издвајање састојака који у себи садрже једињења са лековитим дејством, а најчешћа сировина, са којом се може бити креативан и иновативан, јесте споредни производ, било да је то фини прах који пролази кроз филтер кесице чаја или пољопривредни отпад који остаје на њиви. Прва суперкритична екстракција на уређају који и данас користе готово сваког дана урађена је 1991. године, тако да је иза Зековића огромно искуство, а мисао водиља да смисао науке лежи у примени.
– Користимо искључиво угљен-диоксид, јер се показао као најбољи, будући да практично нема опасности од термичке разградње циљних компоненти – додаје Зековић, показујући подлогу за крему из 2016. у коју је додат екстракт жалфије који су сами произвели, а која није променила боју, мирис, ни структуру, што потврђује да је одличан конзерванс и антиоксиданс. – У тако добијеном производу нема ниједног молекула растварача, који су токсични, што је огроман плус за добијени производ.
Важан лични ентузијазам
– Веома је важан лични ентузијазам, а године под санкцијама су ме некако опаметиле да младима пружим све што је до мене – додаје Зековић, истичући колико је поносан на Павлића, којем са само 35 година Хиршов индекс у бази сајта Scopus-а износи 35. – Да стекнете увид шта то значи, рећи ћу ово: кад неко докторира, ако је у настави постаје доцент, након тога пет година ванредни професор, што је Бранимир тренутно, а после редовни професор, за шта је један од услова да има десет цитата. А Бранимир је досад навођен 3.158 пута и има 139 радова објављених у врхунским међународним часописима. Како сам прошле године био најцитиранији научник Војводине, а Павлић иза мене, ове године рачунам да ће бити обрнуто.
Озбиљан је изазов пронаћи адекватну технику која би обезбедила најбољи принос односно квалитет, а потом проценити шта са екстрактом може даље да се ради у фармацеутској, козметичкој или прехрамбеној индустрији, каже Павлић.
– Радимо са природним системима, где може да буде много варијација, јер је полазни материјал, по правилу, комплексног састава. Велики број једињења може да врши сметње, а исто тако да покаже синергетско деловање – објашњава. – Постоје извесна ограничења за имплементацију нових резултата и технолошких процеса, те можемо рећи да не дочекају сва наша решења светлост дана у погледу новог производа на рафовима, али има и оних која су пронашла своју индустријску примену, а то су мента и споредни производи из њеног етарског уља: суви екстракт и хидролат.
Како додаје Павлић, треба размотрити веће улагање у науку на државном нивоу како би се истраживања изводила континуирано и напредовала из године у годину, а с тим у вези напомиње да би период на који се пројекти расписују и додељују могао да буде убрзан како не би постојао раскорак између једног и другог пројектног циклуса.
– Нама као тиму најважније то што пројектима обезбеђујемо средства за рад. Трудимо се да новац паметно потрошимо, да набавимо бар мали уређај који ћемо користити – истиче Зековић.
Текст и фото: С. Милачић