SRPSKI NAUČNICI MEĐU NAJCITIRANIJIMA U SVETU Zeković i Pavlić sa novosadskog Tehnološkog fakulteta osvajaju Stenfordovu listu
Kolege sa Katedre za farmaceutsko inženjerstvo novosadskog Tehnološkog fakulteta dr Zoran Zeković i dr Branimir Pavlić, koji se nalaze na ovogodišnjoj Stenfordovoj listi dva odsto najcitiranijih naučnika u svetu, tvrde da je formula za dobijanje izvrsnih rezultata u spoju motivacije, dobre atmosfere u timu i odnosa između profesora i mentora, ali kada uz sve to postoje izvesna sredstva i ideje.
A ideja ne manjka, čak ni u sitne sate, pred san, pa se neretko dešava da ga razbude kako bi ih zapisao, dodaje Zeković.
Polje njihovog rada je izdvajanje sastojaka koji u sebi sadrže jedinjenja sa lekovitim dejstvom, a najčešća sirovina, sa kojom se može biti kreativan i inovativan, jeste sporedni proizvod, bilo da je to fini prah koji prolazi kroz filter kesice čaja ili poljoprivredni otpad koji ostaje na njivi. Prva superkritična ekstrakcija na uređaju koji i danas koriste gotovo svakog dana urađena je 1991. godine, tako da je iza Zekovića ogromno iskustvo, a misao vodilja da smisao nauke leži u primeni.
– Koristimo isključivo ugljen-dioksid, jer se pokazao kao najbolji, budući da praktično nema opasnosti od termičke razgradnje ciljnih komponenti – dodaje Zeković, pokazujući podlogu za kremu iz 2016. u koju je dodat ekstrakt žalfije koji su sami proizveli, a koja nije promenila boju, miris, ni strukturu, što potvrđuje da je odličan konzervans i antioksidans. – U tako dobijenom proizvodu nema nijednog molekula rastvarača, koji su toksični, što je ogroman plus za dobijeni proizvod.
Važan lični entuzijazam
– Veoma je važan lični entuzijazam, a godine pod sankcijama su me nekako opametile da mladima pružim sve što je do mene – dodaje Zeković, ističući koliko je ponosan na Pavlića, kojem sa samo 35 godina Hiršov indeks u bazi sajta Scopus-a iznosi 35. – Da steknete uvid šta to znači, reći ću ovo: kad neko doktorira, ako je u nastavi postaje docent, nakon toga pet godina vanredni profesor, što je Branimir trenutno, a posle redovni profesor, za šta je jedan od uslova da ima deset citata. A Branimir je dosad navođen 3.158 puta i ima 139 radova objavljenih u vrhunskim međunarodnim časopisima. Kako sam prošle godine bio najcitiraniji naučnik Vojvodine, a Pavlić iza mene, ove godine računam da će biti obrnuto.
Ozbiljan je izazov pronaći adekvatnu tehniku koja bi obezbedila najbolji prinos odnosno kvalitet, a potom proceniti šta sa ekstraktom može dalje da se radi u farmaceutskoj, kozmetičkoj ili prehrambenoj industriji, kaže Pavlić.
– Radimo sa prirodnim sistemima, gde može da bude mnogo varijacija, jer je polazni materijal, po pravilu, kompleksnog sastava. Veliki broj jedinjenja može da vrši smetnje, a isto tako da pokaže sinergetsko delovanje – objašnjava. – Postoje izvesna ograničenja za implementaciju novih rezultata i tehnoloških procesa, te možemo reći da ne dočekaju sva naša rešenja svetlost dana u pogledu novog proizvoda na rafovima, ali ima i onih koja su pronašla svoju industrijsku primenu, a to su menta i sporedni proizvodi iz njenog etarskog ulja: suvi ekstrakt i hidrolat.
Kako dodaje Pavlić, treba razmotriti veće ulaganje u nauku na državnom nivou kako bi se istraživanja izvodila kontinuirano i napredovala iz godine u godinu, a s tim u vezi napominje da bi period na koji se projekti raspisuju i dodeljuju mogao da bude ubrzan kako ne bi postojao raskorak između jednog i drugog projektnog ciklusa.
– Nama kao timu najvažnije to što projektima obezbeđujemo sredstva za rad. Trudimo se da novac pametno potrošimo, da nabavimo bar mali uređaj koji ćemo koristiti – ističe Zeković.
Tekst i foto: S. Milačić